Двадесет година интернета у Србији

Интернет, технологија без које је данашњи живот готово незамислив и без којег рачунари и мобилни телефони за неке малтене немају никакву сврху, дошао је у Србију пре 20 година, а како је истакла државна секретарка у Министрству трговине, туризма и телекомуникција Татјана Матић то је можда једна од ретких области у којој идемо у корак са светом. Наиме, 27. фебруара 1996. око 11:50, Рачунарски центар Универзитета у Београду (РЦУБ) повезао је Академску мрежу на Интернет у сарадњи са провајдером Телефонија (сада BeotelNet), чиме је отпочела ера коришћења те технологије у нашој земљи.

Иако је првобитна веза била капацитета само 64 килобита у секунди, Србија је за 20 година у тој области дошла међу најразвијеније на свету. Како је у изјави Танјугу истакла државна секретарка у Министрству трговине, туризма и телекомуникција Татјана Матић према најновијим истраживањима око 3,5 милијарди људи на планети користи интернет, док је Србија по употреби информационих технологија и интернета, било да су у питању телефони или неки други начини коришћења, међу најразвијенијим земљама по степену искоришћења.

Она је подвукла да 20 година није мало и да има још много тога да се уради у тој области, али да је за то време Србија прешла велики пут од земље која је с подозрењем и чуђењем, пре свега у академским круговима, прихватила коришћење интернета, па до земље у којој данас више од 63,8 одсто домаћинства користи и има приступ интернету. Циљ Министарства за телекомуникације, како је додала, јесте да се додатно ради превасхнодно на инфраструктури када је у питању доступност светске мреже у руралној средини.

„То значи да ћемо више радити на развоју широкопојасне мреже, која ће омогућити да рурално подручје на адекватан начин буде дигитално описмењен”, рекла је Матић. Према њеним речима ресорно министарство ради и на едукацији, односно усавршавању и побољшању капацитета људи када је реч о информационим технологијама. „То подразумева да имамо велику обавезу да са наставницима и ђацима кроз образовни систем описменимо дигитално што већи број људи”, поручила је Матић.

Када је реч о употреби савремених технологија, потребно је правити разлику између дигиталних вештина, коју, како је рекла Матић, поседује већина становништва, од дигиталне писмености. „Дигитална писменост је много шири појам и подразумева, не само коришћење савремених технологија, већ и развијену свест о одговорности коју сви морамо да имамо када користимо те технологије”, рекла је Матић. Она је додала да је потребно више радити на питању безбедности код коришћења интерента, али да, без обзира на ризике који постоје када су у питању савремене технологије, њихов значај не може да се умањи.

„Морамо бити свесни да су савремене технологије кључне за одржив економски развој много развијенијих земаља него што је наша. У том смислу, за нас је употреба информационо-комуникационих технологија од стратешког значаја и ми верујемо да је то једини начин да земља има економски одржив развој”, закључила је Матић.

Танјуг