Сви председници Новог Пазара

Нови Пазар – Актуелни градоначелник Мехо Махмутовић на дар специјалним гостима поклања књигу „Председници Новог Пазара”, аутора Миодрага Мија Радовића, коју је, после смрти аутора, издао Музеј „Рас”. За сто година на месту првог човека Новог Пазара било је 39 председника. Неки су на тој функцији остајали по два мандата, неко само неколико месеци.

Реч је о књизи која, како сам аутор у уводу напомиње, није збир биографија председника, већ скроман допринос историји  новопазарског краја.

Нови Пазар је у састав Краљевине Србије ушао 1912. године, када је у Првом балканском рату ослобођен од турске власти.

Генерал Михаило Живковић је за првог председника Новог Пазара поставио Салихбега Расовца. Одмах су престале да раде турска полиција и жандармерија, а у општини је извршена реорганизација.

Када се у Великом рату српска војска повлачила на југ, председник Новог Пазара је био Петар Мирковић. Нови Пазар је тада био  прихватни центар за српску војску и избеглице из разних места Србије. Мирковића је сменила аустроугарска окупациона власт и поставила Хамидагу Ћилерџића. Аге и бегови су поново добили право да од сељака узимају четвртину. У граду су подигнута вешала.

Аустроугарске власти су ипак више поверења имале у Ризахбега Муратбеговића, кога су 1916. поставиле за председника. Остао је упамћен по интернирању Срба и мобилизацији младића за аустроугарску војску. Када је 1918. године побегао, група муслимана је запалила неколико његових кућа у Новом Пазару.

По неколико месеци трајали су мандати првих послератних председника Сима Станића и Андрије Губерине. У Новом Пазару је тада отворена прва апотека. За време мандата Ћамилбега Ејупбеговића  Нови Пазар је добио прву библиотеку.

Драган Стикић је председник општине био 1922. и 1923. године. Често је обилазио радње у граду, упозоравао, чак и грдио власнике ако су им радње неуредне, а знао је и штапом да удари. Фехимбег Нурибеговић је дао оставку незадовољан положајем муслимана. Када је Ранко Ивковић подигао прву електричну централу у Новом Пазару, на челу општине био је Ђорђе Петровић. Тада је Мирко Тодоровић саградио биоскопску салу. Први филм приказан је 1932. године.

Два мандата Душана Давидовића (од 1933. до 1941) аутор описује као најквалитетније између два рата. Нови Пазар је добио машинску црепану, електрични млин, јавну бензинску пумпу, кренули су први аутобуси...

Немачке окупационе власти су 1941. за председника поставиле Ахмета Дацу. Упамћен је по злоделима и стрељан 1944. године на Хаџету. Његов наследник, иако су га поставили Немци, Јонуз Мулаходовић прошао је боље – није стрељан јер су и Срби и муслимани сведочили да их је спасавао.

Мандате првих послератних председника Омера Никшића, Хасана Рожајца и Рамиза Прушевића, Османа Дервишнуровића, Адема Караахметовића и Асима Камешничанина карактеришу обнова земље, оснивање државних предузећа, национализација и аграрна реформа, радне бригаде и митинзи, скидања зара и фереџе са лица муслиманки... Текстилна фабрика „Рашка” почела је да ради 1956. године. Те године Нови Пазар је добио водовод. Председник је тада био Рамиз Црнишанин.

Миодраг Васић је као председник општине  урадио пројекат плантажних воћњака и фабрике за прераду воћа. На почетку мандата  Миодрага Зекавице 1959. године новопазарски крај задесила је велика суша, а тиме и оскудица. Александар Ђокић био је први просветни радник на месту председника општине. Био је домаћин на прослави 700. годишњице манастира Сопоћани 1965. године. Мехмед Бејтић је 1971. године у Новом Пазару дочекао председника СФРЈ Јосипа Броза Тита.

Најдужи је списак фабрика и комуналних објеката изграђен у току два мандата Момчила Џамбасановића, од 1974, до 1982. године. Из тог времена је препознатљиви хотел „Врбак” и нови пут Рашка – Нови Пазар, а Стари Рас са Сопоћанима уписан је на листу светске културне баштине. И део који се односи на мандат Милована Нововића, од 1982. до 1986. године, садржи читав списак изграђених привредних и комуналних објеката. Тада је и последње село у овој општини добило струју.

У  мандату Салиха Приштевца отворено је неколико сеоских погона текстилних фабрика, које сада не раде. Нови Пазар је тада имао 22.000 запослених.

Последњи председник у једнопартијском систему био је Александар Јаћовић  (1989–1992). У граду се формирају националне политичке странке, а политика братства и јединства и социјалистичког самоуправљања руше се као куле од карата, бележи аутор.

Мандат Константина Јовановића од 1992. до 1996. године је, по оцени аутора, један од најтежих после ослобођења. То је време избеглица, санкција, инфлације, кризних штабова, бонова...

Февзија Мурић први је у канцеларију унео заставу своје странке СДА. После осам месеци одлуком Владе Србије он је смењен, а скупштина распуштена због незаконитог деловања. Општином је до 2000. године руководило веће на чијем је челу био Хусеин Личина. НАТО агресија и бомбардовање у којем је погинуло 11 Новопазараца обележили су то време.

Васвија Гусинац (2000–2004) била је прва и једина жена председник у стогодишњој историји града.

Сулејман Угљанин је за председника општине изабран 2004. године. У његово време изграђене су две основне школе, а Влада Србије је у Новом Пазару отворила Државни универзитет. Угљанин је мандат завршио као градоначелник јер је Нови Пазар добио статус града.

Мирсад Ђерлек је на месту градоначелника био тек годину дана. Сменио га је СДП, који га је и изабрао.

Актуелни градоначелник Мехо Махмутовић је на том месту од 2009. године. У своје досадашње резултате је укњижио три нове основне школе, геронтолошки центар, око 300 асфалтираних улица, шест мостова, дечји вртић, решио је вишедеценијски проблем  водоснабдевања града, урађен је фудбалски стадион по захтевима Суперлиге, спортска дворану „Пендик”... Списак би могао до избора да се знатно продужи.

А ко ће да продужи списак новопазарских председника – знаће се тек за два месеца, после избора.