Svi predsednici Novog Pazara

Novi Pazar – Aktuelni gradonačelnik Meho Mahmutović na dar specijalnim gostima poklanja knjigu „Predsednici Novog Pazara”, autora Miodraga Mija Radovića, koju je, posle smrti autora, izdao Muzej „Ras”. Za sto godina na mestu prvog čoveka Novog Pazara bilo je 39 predsednika. Neki su na toj funkciji ostajali po dva mandata, neko samo nekoliko meseci.

Reč je o knjizi koja, kako sam autor u uvodu napominje, nije zbir biografija predsednika, već skroman doprinos istoriji  novopazarskog kraja.

Novi Pazar je u sastav Kraljevine Srbije ušao 1912. godine, kada je u Prvom balkanskom ratu oslobođen od turske vlasti.

General Mihailo Živković je za prvog predsednika Novog Pazara postavio Salihbega Rasovca. Odmah su prestale da rade turska policija i žandarmerija, a u opštini je izvršena reorganizacija.

Kada se u Velikom ratu srpska vojska povlačila na jug, predsednik Novog Pazara je bio Petar Mirković. Novi Pazar je tada bio  prihvatni centar za srpsku vojsku i izbeglice iz raznih mesta Srbije. Mirkovića je smenila austrougarska okupaciona vlast i postavila Hamidagu Ćilerdžića. Age i begovi su ponovo dobili pravo da od seljaka uzimaju četvrtinu. U gradu su podignuta vešala.

Austrougarske vlasti su ipak više poverenja imale u Rizahbega Muratbegovića, koga su 1916. postavile za predsednika. Ostao je upamćen po interniranju Srba i mobilizaciji mladića za austrougarsku vojsku. Kada je 1918. godine pobegao, grupa muslimana je zapalila nekoliko njegovih kuća u Novom Pazaru.

Po nekoliko meseci trajali su mandati prvih posleratnih predsednika Sima Stanića i Andrije Guberine. U Novom Pazaru je tada otvorena prva apoteka. Za vreme mandata Ćamilbega Ejupbegovića  Novi Pazar je dobio prvu biblioteku.

Dragan Stikić je predsednik opštine bio 1922. i 1923. godine. Često je obilazio radnje u gradu, upozoravao, čak i grdio vlasnike ako su im radnje neuredne, a znao je i štapom da udari. Fehimbeg Nuribegović je dao ostavku nezadovoljan položajem muslimana. Kada je Ranko Ivković podigao prvu električnu centralu u Novom Pazaru, na čelu opštine bio je Đorđe Petrović. Tada je Mirko Todorović sagradio bioskopsku salu. Prvi film prikazan je 1932. godine.

Dva mandata Dušana Davidovića (od 1933. do 1941) autor opisuje kao najkvalitetnije između dva rata. Novi Pazar je dobio mašinsku crepanu, električni mlin, javnu benzinsku pumpu, krenuli su prvi autobusi...

Nemačke okupacione vlasti su 1941. za predsednika postavile Ahmeta Dacu. Upamćen je po zlodelima i streljan 1944. godine na Hadžetu. Njegov naslednik, iako su ga postavili Nemci, Jonuz Mulahodović prošao je bolje – nije streljan jer su i Srbi i muslimani svedočili da ih je spasavao.

Mandate prvih posleratnih predsednika Omera Nikšića, Hasana Rožajca i Ramiza Pruševića, Osmana Dervišnurovića, Adema Karaahmetovića i Asima Kamešničanina karakterišu obnova zemlje, osnivanje državnih preduzeća, nacionalizacija i agrarna reforma, radne brigade i mitinzi, skidanja zara i feredže sa lica muslimanki... Tekstilna fabrika „Raška” počela je da radi 1956. godine. Te godine Novi Pazar je dobio vodovod. Predsednik je tada bio Ramiz Crnišanin.

Miodrag Vasić je kao predsednik opštine  uradio projekat plantažnih voćnjaka i fabrike za preradu voća. Na početku mandata  Miodraga Zekavice 1959. godine novopazarski kraj zadesila je velika suša, a time i oskudica. Aleksandar Đokić bio je prvi prosvetni radnik na mestu predsednika opštine. Bio je domaćin na proslavi 700. godišnjice manastira Sopoćani 1965. godine. Mehmed Bejtić je 1971. godine u Novom Pazaru dočekao predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.

Najduži je spisak fabrika i komunalnih objekata izgrađen u toku dva mandata Momčila Džambasanovića, od 1974, do 1982. godine. Iz tog vremena je prepoznatljivi hotel „Vrbak” i novi put Raška – Novi Pazar, a Stari Ras sa Sopoćanima upisan je na listu svetske kulturne baštine. I deo koji se odnosi na mandat Milovana Novovića, od 1982. do 1986. godine, sadrži čitav spisak izgrađenih privrednih i komunalnih objekata. Tada je i poslednje selo u ovoj opštini dobilo struju.

U  mandatu Saliha Prištevca otvoreno je nekoliko seoskih pogona tekstilnih fabrika, koje sada ne rade. Novi Pazar je tada imao 22.000 zaposlenih.

Poslednji predsednik u jednopartijskom sistemu bio je Aleksandar Jaćović  (1989–1992). U gradu se formiraju nacionalne političke stranke, a politika bratstva i jedinstva i socijalističkog samoupravljanja ruše se kao kule od karata, beleži autor.

Mandat Konstantina Jovanovića od 1992. do 1996. godine je, po oceni autora, jedan od najtežih posle oslobođenja. To je vreme izbeglica, sankcija, inflacije, kriznih štabova, bonova...

Fevzija Murić prvi je u kancelariju uneo zastavu svoje stranke SDA. Posle osam meseci odlukom Vlade Srbije on je smenjen, a skupština raspuštena zbog nezakonitog delovanja. Opštinom je do 2000. godine rukovodilo veće na čijem je čelu bio Husein Ličina. NATO agresija i bombardovanje u kojem je poginulo 11 Novopazaraca obeležili su to vreme.

Vasvija Gusinac (2000–2004) bila je prva i jedina žena predsednik u stogodišnjoj istoriji grada.

Sulejman Ugljanin je za predsednika opštine izabran 2004. godine. U njegovo vreme izgrađene su dve osnovne škole, a Vlada Srbije je u Novom Pazaru otvorila Državni univerzitet. Ugljanin je mandat završio kao gradonačelnik jer je Novi Pazar dobio status grada.

Mirsad Đerlek je na mestu gradonačelnika bio tek godinu dana. Smenio ga je SDP, koji ga je i izabrao.

Aktuelni gradonačelnik Meho Mahmutović je na tom mestu od 2009. godine. U svoje dosadašnje rezultate je uknjižio tri nove osnovne škole, gerontološki centar, oko 300 asfaltiranih ulica, šest mostova, dečji vrtić, rešio je višedecenijski problem  vodosnabdevanja grada, urađen je fudbalski stadion po zahtevima Superlige, sportska dvoranu „Pendik”... Spisak bi mogao do izbora da se znatno produži.

A ko će da produži spisak novopazarskih predsednika – znaće se tek za dva meseca, posle izbora.