Пропуштене шансе

Драмска ауторка Марија Караклајић оригиналном формом, језиком и стилом унела је додатно освежење у, већ освежену, српску драматургију. Својим комадима скренула је пажњу пре неколико година, а награда „Борислав Михајловић Михиз” за драму „Лице од стакла” коју је добила 2007. године потврдила је њен несумњиви драмски дар.

Марија Караклајић је тако стала у ред „модерног женског драмског пера” уз Биљану Србљановић, Милену Марковић, Мају Пелевић...

Награђени комад Марија Караклајић је написала пре три године, а у режији Ање Суше имаће своју позоришну премијеру сутра у 20 часова на сцени Студентског културног центра у Београду, у продукцији Битеф театра. Сценограф је Игор Васиљев, костимограф Маја Мирковић, а композитор Владимир Пејковић.

Марија Караклајић је рођена у Крагујевцу, дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, 2002. Управо је завршила постдипломске студије из драматургије на Универзитету „Јохан Волфганг Гете” у Франкфурту, у класи професора Ханса-Тиса Лемана. Ауторка драма: „Fausse-attaque, mal parer”, „Млечни зуб земље”, „Лице од стакла” Марија Караклајић ових дана борави у Београду и готово је немогуће ступити у контакт са њом. Већ 10. марта, односно одмах после премијере свог комада „Лице од стакла”, враћа се у Немачку где је чекају нове обавезе.

– Драма „Лице од стакла” је настала из потребе да експериментишем са драмском формом, односно да реалистички драмски текст и структуру изместим и одређена актуелна питања поставим не само на плану садржине, већ и на плану форме. На први поглед „Лице од стакла” је поетски исказ, драма писана језиком који није свакодневни говорни језик, није језик дијалога, али ми је било важно да кроз ту поетску тензију артикулишем питања која су ме занимала. У драми „Лице од стакла” сам се бавила односом злочинца и жртве, покушавајући да кроз личну причу поставим питања на ширем плану: у којој мери смо спремни да прихватимо личну одговорност или да опростимо за оно што се десило – објашњава наша саговорница.

За мене, додаје Марија Караклајић, драма представља и покушај да одређени језички материјал уобличим на сценски употребљив начин.

– Хтела сам да стилизовани језик конфронтирам са ситуацијом сцене.

„Лице од стакла” је поема о кризи идентитета, пропуштеним шансама, осећању кривице, неумољивости судбине, људској крхкости... Драма је писана за два лица, али ће у режији Ање Суше бити изведена са пет глумаца: Сеном Ђоровић, Јеленом Илић, Дамјаном Кецојевићем, Душаном Мурићем и Стефаном Штерефом.

– То је обогаћење почетне идеје. Тежила сам да створим отворену структуру у којој су разна читања могућа. Причу нисам испричала линеарно, већ сам покушала да дам фрагментарну слику света која се прелама кроз визуре лица. Избегавањем затворене структуре драмске форме, питања се постављају на актуелнији начин, одговори се не сугеришу, већ се оставља отворен простор за различита учитавања. То се одразило и на плану текста представе, питања постављена у драми остала су отворена, нису понуђена дефинитивна решења, објашњава Караклајићева.

Марија Караклајић сматра да је позоришна публика довољно интелигентна и да нема потребе да јој се унапред нуде готова решења.

– Сервирањем одговора са сцене публика се потцењује. У позоришном чину публика треба да саучествује, размишљајући о оном што види и што јој се приказује – тврди уметница.

Као драматург, Марија Караклајић је радила на представама Народног позоришта у Београду, Словеначког народног позоришта у Марибору, Битеф театра, Малог позоришта „Душко Радовић”, Атељеа 212, Центра за културну деконтаминацију. Последњих година живи на релацији Србија – Немачка.