Златне рибице дуже памте

ЗООЛОГИЈА
Златне рибице су до сада, барем у досеткама, испуњавале само три жеље, убудуће ће знатно више зато што је установљено да кудикамо дуже памте од три секунде. Уврежену погрешну претпоставку оборио је – нећете веровати петнаестогодишњи ђак Рори Стоукс из Аустралијске школе за физику и матемарику у Аделејду!

Спровео је, наравно, низ огледа како то доликује научницима, озлојеђен суровошћу којој су ове украсне животињице изложене у скученим акваријумима.

Сматрало се да имају памћење краће од три секунде и да није битно у коликој посуди живе, јер су принуђене да увек изнова откривају нова места и предмете. Знатижељни јуноша је пожелео да провери да ли је ова предрасуда измишљена да би људи осећали мању кривицу због злостављања. Стога је осмислио опит у којем је мала јата учио да пливају за пловком, успостављајући меморијску везу између предмета и хране.

Три седмице је стављао пловак сваки пут када их је хранио – најпре га је спустио у воду, после пола минута унаоколо посуо храну. Време које је било потребно златним рибицама да допливају битно се скратило, с дуже од једног минута у првих неколико дана на мање од пет секунди после троседмичног увежбавања.
Након тога је сасвим уклонио пловак.

Шест дана касније опет га је вратио у воду и, упркос томе што га нису извесно време виделе, рибице су стигле за 4,4 секунде, доказавши да се сећају везе између хране и пловка. Налази указују да су златне рибице у стању да задрже знање у вези с нечим најмање шест дана, објашњава аустралијски ученик. И задржаће га заувек ако га стално обнављају!

У додатним испитивањима доказао је да могу проћи кроз једноставни лавиринт, тако што их је навео тако отпливају до другог мамца кад код првог нису пронашле награду. Из тога је закључио да су умно способне да уче и памте прилично сложене појмове, и да то сачувају у памћењу одређени број дана.

Претпоставља се да на нашој планети обитава више од 125 врста златних рибица, а први пут су брижљиво одабиране и одгајане у време валадавине кинеске династије Сунг – пре отприлике хиљаду година. Дуго је истрајавало веровање да памте тек неколико секунди, најчешће се приљубе уз стакло посуде када наиђе човек. Стручним речником то се назива асоцијативно памћење (повезивање с храњењем).

Поједини власници су изјавили да су им се златне рибице радовале весело пливајући само после једног виђења, а да су се скривале сат и дуже ако би незнанац ушао у собу. Уз оваква казивања пристају шаљиве причице одгајивача да су тачно знале када је време оброка. Напослетку је најневероватније и најзанимљивије да храна ни издалека не подсећа на наследно (генетски) предоређену.

Одавно је доказано да рибље месо побољшава људско памћење, да ли би паметне златне рибице имале икакво преимућство у вашем јеловнику?