Жаба која све чује

ЗООЛОГИЈА
Ако се којим случајем затекнете у близини бучних извора у средишњој Кини, биће најпожељније да ћутите. Зашто? Зато што ће тамошње жабе све да чују!

Научници су, управо, обелоданили да је дотични водоземац у стању да подеси свој слух на различите звучне учесталости (фреквенција), слично подешивачу (тјунер) у радију. Очас се пребаци с једне на другу, и то је, за сада, једина позната животиња која сама одабире шта жели да слуша!

Налази проистекли из здружених напора истраживача Универзитета у Илиноису и Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу (САД) недавно су описани у познатом чаопису „Просидингс ов Нешенел академи оф сајенсиз”. У несвакидашње проучавање били су укључени сарадници Кинеске академије наука и Харвардске медицинске школе.

Откриће је плод испитивања бубне опне необичне жабе (Одоррана тормота), која општи зовом који подсећа на птичји у чујном и ултразвучном (изнад 20.000 херца) опсегу. Претходно изучавање двојице потписника чланка показало је да жаба испушта и одазива се на ултрасоничне позиве. У новом проучавању покушали су да утврде да ли бубне опне, заиста, трепере (вибрација) као одговор на звуке ултрависоке учесталости.

И мртва реагује

Користећи ласерски виброметар да би измерили подрхтавање бубне опне, истраживачи су уочили да се то догађало на звуке у звучном и ултразвучном распону. Али запазили су и нешто што нису могли објаснити: осетљивост на ултразвук понекад би се сасвим изгубила.

Звучни таласи обично погоде бубну опну и, ако су довољно јаки и у опсегу који животиња може опазити, изазову вибрирање. У већини научних радова посвећених жабама, она на исти начин одговара на исти звучни подстицај (стимулус). Чак ће се код мртве одазвати непроменљивом предвидљивошћу.

Ранија истраживања доказала да бубна опна никада не реагује другачије на исти звук, објашњава предводник тима Алберт Фенг, професор молекуларне и интегративне физиологије на Универзитету Илиноис. И додао је ово опречно свему што су знали у вези са жабљим слухом.

Поменута жаба удубљених (конкавне) ушију која живи у брзацима необична је и у другом погледу. Већина сродница има уши на површини тела, а само ова из потока удубљене. Алберт Фенг (са сарадницима) претходно је саопштио да у бучној средини комуницира испуштањем звукова високе фреквенције у које спадају и ултразвучни, а да сваки може одредити одакле долази (локализација) са запањујућом тачношћу. Пошто чује зов женке, мужјак ће сместа скочити у правцу звука уз грешку мању од једног процента, што је одлика за коју се раније код жаба није знало.

На срећу научника, бубна опна је провидна, омогућујући поглед у унутрашњи механизам слуха живог водоземца. Упорно доконајући како да протумаче резултате треперења бубне опне, истраживачи су приметили изненадно појављивање и нестајање тамне сенке на бубној опни. Шта би то могло да буде?

Стално отворене

Накнадно испитивање открило је да жабе отварају и затварају своје Еустахујеве тубе (ушна цев која спаја средње уво с носним делом ждрела). Промењиво стање лакше је посматрано усмеравањем светлосног снопа ка устима из правца жабине браде. Када су тубе отворене, светлост је видљива кроз бубну опну; уколико су затворене, кругови светлости који исијавају кроз уши нестају.

Научници су били зачуђени: у свим уџбеницима који обрађују жабљи слух јасно се наведи да су Еустахијеве тубе стално отворене! Алберт Фенг је приметио да, када су отворене, споје лево и десно ухо. „Звучно повезивање” чини их осетљивим на правац звука, омогућујући жаби да поуздано одреди откуда долази.

Да би установили последице затварања, истраживачи су мерили на како отворене и затворене утичу на треперење бубне опне. И сазнали су да постају веома осетљиве на високе фреквенције и ултразвуке када су Еустахијеве тубе затворене. Насупрот томе када су биле отворене, реаговале су, углавном, на ниске фреквенције. Чини се да су жабе у стању да својевољно удесе да чују звуке одређене учесталости. Чак се могу пребацити на високе и ултразвучне ако је нискофреквентни позадински звук брзе воде прејак да би јасно разазнале зов могућег парњака за парење или противника.

Истраживање ће, вероватно, имати користи и за људско здравље. Претходно проучавање механике жабљег слука помогло је Алберту Фенгу да са сарадницима Института Бекман за напредну науку и технологију осмисли „интелигентно слушно помагало” које појачава звуке битне за носиоца.