Викове транскрипције

Гитариста Виктор Илић одржао је концерт „Викове транскрипције – европски мајстори сусрећу амерички нови талас” у Малој сали Студентског културног центра. Гитара у себи може да садржи главну мелодију, хармонију и бас деоницу, па је публика уживала у звуку овог инструмента који се нашао у улози „малог оркестра”.

Адаптирање оригиналних композиција писаних за друге инструменте или целе ансамбле отворило је Виктору до тада непознат свет полифоније. Он транскрипције користи ради проширења репертоара за гитару.

Програм је отворила Соната Доменика Скарлатија. Опус овог италијанског барокног композитора састоји се од соната за чембало од којих је већина прилагодљива за соло гитару.

Уследила је Моцартова соната писана за клавир која је добила надимак Лака што, како се нашалио Виктор, није случај на гитари.

Чуло се и „Елитно синкопирање” Скота Џоплина и „Капричо дијаболико” Марија Кастелнуова Тедеска.

„Рапсодију у плавом” Џорџа Гершвина, класично дело обогаћено џезом, свингом и тангом, публика је наградила громким аплаузом.