Цензурисана изложба „Нецензурисано”
Део изложбе „Dirty Season – Нецензурисано” Фотоколектива Камерадес, по налогу директорке Културног центра Београда (KЦБ) Ивоне Јевтић, повучен је прекјуче из излога Галерије Артегт КЦБ-а. Заправо, реч је о четири портрета политичара, коришћених на билбордима у току предизборне кампање 2012, и један је из 2016, на којима су грађани интервенисали бојом или лаком, а постављени су са унутрашње стране излога галерије и јасно видљиви са улице. Аутори изложбе, иначе фоторепортери београдских редакција, су све те интервенције грађана забележили у виду фотографије – документа, истичући да су они пре свега документаристи наше стварности.
Изложба је постављена 10. марта у КЦБ-у, а требало би да траје до 2. априла. Иако остатак поставке са више од стотину фотографија није диран, Фотоколектив Камерадес, који чине шесторо уметника, одлучио је да поставку повуче из Артгета јуче у 16 часова и тим поводом позвао суграђане да се придруже уклањању преосталих радова и прикључе разговору са ауторима. Кустоскиња поставке Ивана Томановић, уметничка директора Артгета овим поводом је за „Политику” рекла:
– Искрено, погрешно је протумачена цела изложба, јер она није политичка, нити је то била намера. Она говори о нашем друштву и времену у ком живимо и има социјални карактер, а не политички. Свакако да осуђујем чин скидања дела са изложбе без најаве, без консултације, а то се зове класична цензура. Ми нисмо изложбу поставили преко ноћи, без најаве. Директорка је чак дошла и пожелела нам срећан рад, али очигледно није била довољно обавештена, иако постоји каталог који је одштампан, постоји програм који је урађен пре годину дана. Нема изненађења, ми нисмо герила организација, све се знало. Уосталом она је скинула фотографије умазаних изборних плаката, који ће се за месец дана свуда поново појавити по граду.
Директорка КЦБ-а Ивона Јевтић изјавила је да јој је жао због неспоразума са уметницима и упутила писмено објашњење свог поступка:
– До неспоразума је дошло, јер су уклоњена четири постера, не фотографије, који су се налазили на стакленом делу (прозорима) за чије је постављање неопходна дозвола Завода за заштиту споменика. Други неспоразум је тај да су програмски директор и уметнички директор мимо мог знања то учинили. Програмски сектор је благовремено обавештен да је покренута процедура и да је добијена дозвола Завода за заштиту споменика за постављање ћириличног натписа КЦБ, како би се испоштовале законске норме Устава о употреби ћириличног писма. Постављање ћириличног натписа је више пута одлагано због лоших временских услова. Наиме за лепљење катованих слова су неопходни адекватни временски услови и оптимална температура, те смо из тих разлога нестрпљиво очекивали повољне временске услове како би то учинили.
Директорка КЦБ Ивона Јевтић каже да су портрети скинути јер су се стекли временски услови за дуго одлагано постављање ћириличног натписа
– Обавештавам вас да ваша изложба није скинута – обратила се између осталог уметницима директорка КЦБ-а – радови су вам изложени на свим зидовима у Артгету, али чак и у великом холу галерије. Омогућила сам да аутори буду врло коректно дочекани. На отварању изложбе сам вам организовала пригодан коктел како бих увеличала отварање и дала вам подршку – пише у обраћању уметницима Ивона Јевтић.
Кустоскиња Томановић истиче да никада није речено да се то коси са некаквим правилима, јер би, како каже, нашли други начин да изложе овај део изложбе. – Директорка је део ове куће и могла је да дође да види шта радимо. Прави разлог директоркине реакције је лични страх да ли ће се њен рад добро вредновати тамо где се вреднује – каже Ивана Томановић.
Од кустоскиње Томановић сазнајемо да изложба неће бити потпуно скинута, да је 114 фотографија распоређено у шест целина под називима: Обећање, Вера, Нада, Став, Живот и ТВ и оне су конципиране са коментарима са „Њуз нета”, а свака од тих целина има једну своју доминантну фотографију која започиње целу причу. Након јучерашње акције скидања дела изложбе до 2. априла остаће како сазнајемо само две фотографије.
Марко Рисовић, председник Удружења грађана под називом Фотоколектив Камерадес, објаснио нам је да је у овом удружењу шесторо фотографа. Поред њега ту су Марко Рупена, Немања Банчић, Немања Јовановић, Милован Миленковић и Саша Чолић.
– Изложба се надовезује на наш дугогодишњи рад који се тиче критичког осврта на наше друштво и на последице наших колективних одлука. Тај рад је и објављен у виду књиге 2014. године. Изложба говори о цензури и аутоцензури и то се сада догодило и код нас у експлицитном облику. Зато реагујемо – каже Марко Рисовић.
Уметници су своје радове и раније излагали у излозима Галерије Артгет без икаквих проблема. Сетимо се, на пример, прилично ексцентричне изложбе фотографија Луке Кликовца „Огледало”, када се аутор кроз фотографију младих особа на обдукционом столу бавио анализом живота, смрти и времена, а то је било представљено у излозима галерије Артгет.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


