Таоци ратних труба

Ратне трубе огласиле су се јужноамеричким континентом чије су земље   у новије време биле склоне обрачунима само са унутрашњим непријатељима. Сада, међутим, Венецуела, Еквадор и Колумбија због повреда граница, личног рејтинга и хушкања са стране прете да ће оружаним окршајем изазвати нови међународни конфликт. Страхује се да ће се једној или другој страни придружити и остале државе запостављеног зеленог континента.

Венецуела и Еквадор истерале су амбасадоре и особље прекинуле односе и затвориле амбасаде суседне Колумбије, док су из Боготе повукли своје дипломатске представнике. Из Кита и Каракаса кренуле су ка комшијској граници војне трупе и тенкови. Еквадор тврди да је договор о ослобађању Францускиње Ингрид Бетанкур био при самом крају, када је колумбијска армија користећи глуво доба ноћи у суботу убила на десетине герилаца продревши два километара у територију туђе земље. Међу страдалима је био и портпарол наркотрафикантске гериле Фарк, Раул Режес, кога Колумбија оптужује да је убијао и отимао по домаћем терену да би се, кад загусти, склањао преко границе, где је уживао гостопримство. На убиство Режеса реаговао је чак и далеки Париз, проглашавајући смрт другог човека Фарка за „лошу вест”: јер управо је овај терориста био човек за везу, за ослобађање злосрећне Бетанкурове, чији је живот у шестогодишњем заробљеништву по недођијама тропских шума – на издисају.

Преговори са терористима, уз одлучујуће посредништво венецуеланског председника Уга Чавеса и помоћ еквадорског челника и блиског савезника боливарске револуције Рафаел Кореа, уз подршку појединих земаља Европе, нису никада били по вољи Колумбије, где је вишедеценијски рат са герилом и наркотрафикантима однео на хиљаде жртава и разорио ткиво државних институција. Ни Париз није склон да се договара са венецуеланским председником, чија оштра реторика вређа савезнички Вашингтон. Али Никола Саркози решио је да тренутно заборави на Чавесове мане зарад „хуманитарних циљева” и домаћих поена. Вашингтон је, с друге стране, сасекао помоћ свим земљама у региону које су се приволеле Чавесовој харизми, док великодушно награђује Колумбију (600 милиона долара годишње) за „борбу против тероризма и наркотрафиканата”. То је Чавесу дало материјала да колумбијског председника Алвара Урибеа оптужи за „ђавољевог лакеја” или империјалистичку марионету, док пријатељском суседном народу обећава „ослобађање из вашингтонских окова”.

Ситуација на терену тренутно изгледа овако: Колумбија је приликом окршаја са Фарком на еквадорској територији запленила четири Режесова компјутера. Тврди да се из њихових фајлова може закључити да је нафтоносна Венецуела великодушно даривала Фарк, па је тако у последњој испоруци Чавес колумбијским герилцима дао 300 милиона долара. Заузврат, Фарк је обећао Чавесу да ће му се придружити у одбрани од америчке агресије коју Каракас и Кито стално најављују. Еквадорске власти су у сарадњи са Чавесом такође припремале и званично успостављање односа са герилом, уз запостављање официјелне Боготе. Кито и Каракас тврде да су све то обичне измишљотине, а десет тенковских батаљона из Венецуеле приближава се граници са Колумбијом. Трупе су се покренуле и у Еквадору, чији је простор био угрожен упадом колумбијске авијације и пешадије.

Усред кризе, Рафаел Кореа кренуо је у Перу да тамошњем председнику Алану Гарсији објасни зашто су прекинути односи са Колумбијом. Следи састанак на највишем нивоу у Бразилу, па сусрет са Чавесом у Венецуели, следеће станице су Панама и Доминиканска Република.

Колумбија је у најновијем реаговању објавила да ће од Уједињених нација тражити да Уго Чавес одговара пред Међународним кривичним судом у Хагу зато што„финансира геноциде Фарка”, док Француска позива директно Фарк да „ослободи Ингрид Бетанкур, чиме би ова организација показала међународној заједници своју добру вољу”. Вашингтон је и даље само „забринут”, док Организација америчких држава треба да се изјасни о колумбијском уласку у туђу територију и Чавесовој сарадњи са терористима, коју он назива добронамерним побуњеницима. Са Кубе се огласио оболели Фидел Кастро, који у својој колумни оптужује Америку за агресију.

Сем ако се међу овим темпераментним војницима неко не наљути па одлучи да рафалима оконча неизвесност, мала је вероватноћа да ће државе Јужне Америке међусобно заиста заратити, процењују независни стручњаци. Колумбијски председник унапред је укалкулисао ризик и предвидео дипломатску буру када се одлучио да оконча живот другом човеку злогласне гериле. Рејтинг пред домаћом публиком нагло му је порастао. На обнављање пољуљане популарности рачуна и Уго Чавес коме су ратне трубе, како га оптужује опозиција, преко потребне како би одвратио пажњу са домаћих несташица и проблема. Ниједна од три земље није спремна да изгуби милијарде долара, колико се зарађује међуграничном трговином. Уколико оружје не почне да говори својом логиком.