Мољац као герилац

Лучани – Кромпиров мољац веома је опасна штеточина у топлијем делу света коме, ако је та појава мерило, одскора и Србија припада, јер се у нас о овој напасти до пре пет година знало само из књига. Први званични подаци о реченом црву потичу из околине Лесковца (2011), а лани је инсект начинио огромне штете у поморавским пољима низводно од Чачка, где су приноси увек велики.

Испрва, ни стручњаци нису обраћали пажњу на уљеза, али су незапамћене прошлогодишње штете у чачанској долини укључиле црвену лампицу. Тако је прошле седмице, на Агрономском факултету у Чачку, представљена студија петорице универзитетских професора из Србије и Црне Горе чијим је закључком предложено да министарства, преко пољопривредне станице и општина, упуте ратаре на то како да се бране.

– Програм заштитних мера још није објављен, не постоји. Све ће се то поновити, ако на лето температуре буду високе – каже за „Политику” Ратко Вукићевић, председник УО „Плодова Србије”.

То удружење било је сазивач стручног скупа о кромпировом мољцу, одржаног у свечаном семинару Института за воћарство у Чачку, на тему – шта да се ради? Шта да се предузме против нападача чији лептир може да лети пола дана без прекида брзином два километра на сат, и чији сви стадијуми воле да једу, и једу? Животни круг мољца траје 30 дана тако да у једној години може да има и 12 потомстава: одрасла женка за време свог века од 10 до 15 дана полаже јаја на лист, стабло и кртоле из којих се за пет дана пиле ларве. А ларве се осам дана хране правећи мине у листу, убушују се у стабљику и кртолу. Стадијум лутке траје шест до девет дана, а црви и у складишту путују кроз кртолу, остављајући канале са изметом.

Координатор прогнозно-извештајне службе за заштиту биља у Србији др Драгица Јанковић представила је на скупу у Чачку најновија сазнања о кромпировом црву, напомињући да он овде живи већ стотину година, али у обиму који није забрињавајући. То је стара чињеница а нова је, веле стручњаци, да штеточини одговара повећање броја тропских дана у година (највиша дневна изнад 30, а ноћна већа од 20 степени Целзијуса). Тако је, рецимо, број тропских дана у Липници код Чачка са 30 (2014) повећан на чак 70 у прошлој години, у суседном Заблаћу убележен је 61 тропски дан, а српски рекордер је Рума са 91 тропским даном у 2012. години.

– Од 2010. систематски пратимо присуство мољца, па су на 39 тачака постављене клопке у које се хватају лептири. У Заблаћу је прошлог лета ухваћено чак 4.000 лептира и било је јасно да се јавља велики проблем. Наиме, сви стадијуми ове штеточине, која може да се развија на температури од само 15 до чак 40 степени, траже да једну. И мирис кртола подстиче их на полагање јаја, па свако одложено вађење кромпира повећава штету. Зато никако не би требало остављати кртоле на њиви током ноћи, јер женка мољца тада полаже јаја – казала је др Драгица Јанковић.

Она је навела да је због промене климатских услова, 1. фебруара ове године, у Србији забележена појава једне штеточине која је лане регистрована тек 18. марта, што речито сведочи о промени поднебља. И, уколико се кромпираши одбране од свог напасника, постоје најаве да ће се ускоро појавити купусни мољац „чији организам је у прогресији”, опет због климатских промена.

Кромпираши су прошлог лета, користећи кораген, аваунт и ласер, углавном изгубили хемијски рат против мољца. Постоји ли икакво добро решење?

– Мољац има од 22 до 29 дана за развој целе генерације и зато би било потребно померити време сетве унапред. Ове године предложићемо да се сетва у Војводини за још неке културе обави раније, али то још није за јавност – казала је у Чачку др Драгица Јанковић.

Директор Управе за заштиту биља у Министарству пољопривреде Небојша Милосављевић навео је да се речена штеточина различито понаша у појединим државама, а да у нас хемијске куће нису регистровале препарате против мољца јер „једноставно нису имале интерес за то”.

– Али, ове године интервентно ћемо дозволити да се против мољца користе неки препарати ограничено на 120 дана, јер имамо законско право на то. Реч је о средствима која су већ регистрована у нас али не за заштиту кромпира. Подсећам да је, уз хемијске, неопходно применити и агротехничке мере – истакао је Милосављевић.

Ратко Вукићевић, као један од водећих произвођача кромпира у Србији, са својим предузећем „Агромобил” из Гуче и 60 удружених домаћина из овог дела републике, оцењује, међутим, да се није одмакло од почетка:

– Мољац је као герилац, никад се не зна кад ће се појавити. Нашим људима који улажу много труда и новца гајећи кромпир по брдима и планинама, неко би из пољопривредне станице, из општине или са било код телефона морао да јави кад и каква им опасност прети и од које штеточине. Али, бојим се, и ове године од тога нема ништа. Остаћу, дакле, да се секирам заједно са њима, и шта нам бог да.