Удар у срце Европе

Двоструки напад у Бриселу активира вишеструка питања, од којих се нека тичу темељних вредности функционисања Европске уније.

Реално је сумњати да ће званичници, припадници безбедносних апарата и обавештајних служби бити спремни да признају одговорност за нападе чији је епилог да се колективни стрес и страх шире Европом потврђујући да свако може да постане жртва тероризма.

Зашто су заказали омогућавајући да у диму експлозива нестану свакодневни мир, кохезија и мулти-културна кохабитација? Неће бити да немају новца за операције које су порески обвезници искрено спремни да финансирају да би имали сигурност и спречили милитантне исламисте да разносе аутомобиле или себе по локацијама пуних невиног света.

Уместо тога, један шок сустиже други, паника се усељава у европски живот управо на начин на који терористи то желе. Када је експлодирало у лондонском метроу 2005, заказали су Британци, у Паризу су прошлог новембра заказали Французи. Данас Белгијанци. Ко зна ко је следећи на реду.

Показује се, све огољеније и трагичније, да је у Бриселу нанет још један озбиљан удар колективној безбедности ЕУ. Поново се манифестује да је Унија у пракси далеко од функционалних механизама колективне заштите. Европа је изгласала многе прописе по угледу на Патриотски закон који је

Џорџ В. Буш донео након терористичких напада 2001, али нема синхронизоване примене иако ЕУ у свакој прилици понавља мантру да без координације нема ефикасног супротстављања тероризму. Политичарима ће сада бити лако да осуде терористе јер припадају Исламској држави. Али, формула “ваш терориста, мој борац за слободу”

није укинута и, уз подршку ЕУ, разорном радијацијом кружи подручјима која регрутују милитанте.

Испоставља се да је национална држава и даље веома снажна. Многи њихови интереси по Блиском истоку су различити. Обавештајне службе, зарад сопственог престижа, или ината, разне податке чувају за себе. Ако су европски безбедњаци заказали, то никако не може да се каже за терористе који су узвратили само који дан после бриселског хапшења главног преживелог организатора терористичких напада у Паризу.

Намножило се по Европи „усамљених вукова“ који показују затрашујућу организованост и одлучност у обрачуну са западним „неверницима“ – умногоме одговормим за хаос по Блиском истоку и на северу Африке. Многи у Европи биће охрабрени да после бриселских атентата шире другу врсту злослутне поруке, оне која ће бити директан подстрек анти- имиграционим снагама које се боре за “тврђаву Европу”.

Раст исламофобије као одговора на исламистички тероризам само уздиже ону чувену “спиралу насиља” која се, потом, попут грома спушта на улице, аеродроме или метрое европских градова.

Европа мора да научи да не прави разлику између самоубилачких акција које односе животе на широком потезу од Багдада и Бејрута до Анкаре и Истанбула. То ће бити претпоставка стварања широког фронта који једини, уз обавезно учешће муслимана, може да се избори са исламистичким тероризмом.