Погубно уништавање океана

ЕКОЛОГИЈА
Угрожене су, чак, две петине живог света у океанима, што убедљиво сведочи најновија карта припремана четири године. Порука је недвосмислена: уништавање се наставља!

Готово ниједан кутак огромних водених пространстава, која прекривају 70 наше планете, није остао без погубног човековог уплива. На укупној површини од 360 милиона квадратних километара, само четири одсто остало је – нетакнуто!

Обједињено је 17 главних узрочника за које су окривљени најразумнији двоношци, укључујући испуштање отпадних вода и загађање приобаља, загревање као последице свеопштег отопљења, изливање нафте из бушотина која се таложи на дну и пет најопаснијих начина изловљавања морских животиња.

Стотине поморских научника и стручњака самерило је и упоредило учинак сваког од изазивача, уцртавши их на мапу која обухвата податке сателитских снимања, показатеље прикупљене с бродова и мерења помоћу нарочитих бова. Затим су начинили различите узорке да би сазнали како ће које биљне и животињске заједнице све то поднети. И на крају су исходе исцртали на великим подршинама које обухватају цео свет.

Што је штета већа, боје су тамније.

(/slika2)Нико није унапред знао колика је где претња, на лествици је то показано од 1 до 20 зависно од величине оштећења.

Угледни часопис „Наука” (Science) је 2003. године обелоданио да су поједини корални гребени у Карипском мору и надомак обала Аустралије изгубили више од половине својих становника (врста) који их насељавају, у поређењу с временом пре почетка индустријализације. У садашњим размерама то одговара угрожености од 13 или 14, на најновијој карти дочараним великим воденим пространствима обојеним у наранџасто.

Процене су трезвене и разумне, објашњава поморски еколог Бенџамин Халперн из Националног центра у Санта Барбари, који је руководио захтевним подухватом: „Искрено сам се зачудо да такорећи нема места на планети које није начето”. Иако је урађена у грубим цртама, карта је својеврсни водич кроз најугроженија подручја, а није изненађење да су она тамо где људи највише делају, као што су градови на обалама Северног мора, Средоземног мора, Персијског залива, Јужнокинеског мора и приморја Северне Америке.

Мада је Берингово море под јаким човековим утицајем, воде око Северног пола су, за сада, претрпеле најмање штете. Са свеопштим загревањем и отапањем леда, међутим, оживеће риболов и друге врсте потрага. Трачак наде стигао је са Аљаске: захтева се забрана пецања северно од Беринговог пролаза. Нешто слично су урадили житељи малених коралних острва Кирибати (810 квадратних километара) који су одлучили да заштите више од десет одсто територијалних вода (410.500 квадратних километара), што је највећи поморски забран у свету, отприлике простран као Калифорнија.

Чињенице указују, на пример, да је живот на подморским стенама и спрудовима више изложен јачем утицају него на приобалним коралним гребенима који су под кудикамо већом присмотром. Али, ни корали нису у богзнаколико бољем стању: чак половина је доживела озбиљна и вишеструка оштећења, подразумевајући штете настале риболовом и закисељењем морске воде.

У неистражене океанске дубине још нико није завирио, ко зна шта се тамо збива. Билиони долара потрошени су да би се отишло на Месец, а још не знамо какве тајну крију земаљски океани.

Порука одаслата јавности у чланку који је објавио исти научни часопис гласи: ваља узети у обзир нагомилавање учинка различитих претњи океанима. Иако је цртање поменуте карте одважан напор, она је далеко од тога да буде разумљива, особито неупућенима. Поједине мање животне заједнице, као што су ретки гребени, толико су мале да би се боље уочиле на мапи, а историјски извори дуготрајног погубног ловљења нису ни доступни.