Pogubno uništavanje okeana

EKOLOGIJA
Ugrožene su, čak, dve petine živog sveta u okeanima, što ubedljivo svedoči najnovija karta pripremana četiri godine. Poruka je nedvosmislena: uništavanje se nastavlja!

Gotovo nijedan kutak ogromnih vodenih prostranstava, koja prekrivaju 70 naše planete, nije ostao bez pogubnog čovekovog upliva. Na ukupnoj površini od 360 miliona kvadratnih kilometara, samo četiri odsto ostalo je – netaknuto!

Objedinjeno je 17 glavnih uzročnika za koje su okrivljeni najrazumniji dvonošci, uključujući ispuštanje otpadnih voda i zagađanje priobalja, zagrevanje kao posledice sveopšteg otopljenja, izlivanje nafte iz bušotina koja se taloži na dnu i pet najopasnijih načina izlovljavanja morskih životinja.

Stotine pomorskih naučnika i stručnjaka samerilo je i uporedilo učinak svakog od izazivača, ucrtavši ih na mapu koja obuhvata podatke satelitskih snimanja, pokazatelje prikupljene s brodova i merenja pomoću naročitih bova. Zatim su načinili različite uzorke da bi saznali kako će koje biljne i životinjske zajednice sve to podneti. I na kraju su ishode iscrtali na velikim podršinama koje obuhvataju ceo svet.

Što je šteta veća, boje su tamnije.

(/slika2)Niko nije unapred znao kolika je gde pretnja, na lestvici je to pokazano od 1 do 20 zavisno od veličine oštećenja.

Ugledni časopis „Nauka” (Science) je 2003. godine obelodanio da su pojedini koralni grebeni u Karipskom moru i nadomak obala Australije izgubili više od polovine svojih stanovnika (vrsta) koji ih naseljavaju, u poređenju s vremenom pre početka industrijalizacije. U sadašnjim razmerama to odgovara ugroženosti od 13 ili 14, na najnovijoj karti dočaranim velikim vodenim prostranstvima obojenim u narandžasto.

Procene su trezvene i razumne, objašnjava pomorski ekolog Bendžamin Halpern iz Nacionalnog centra u Santa Barbari, koji je rukovodio zahtevnim poduhvatom: „Iskreno sam se začudo da takoreći nema mesta na planeti koje nije načeto”. Iako je urađena u grubim crtama, karta je svojevrsni vodič kroz najugroženija područja, a nije iznenađenje da su ona tamo gde ljudi najviše delaju, kao što su gradovi na obalama Severnog mora, Sredozemnog mora, Persijskog zaliva, Južnokineskog mora i primorja Severne Amerike.

Mada je Beringovo more pod jakim čovekovim uticajem, vode oko Severnog pola su, za sada, pretrpele najmanje štete. Sa sveopštim zagrevanjem i otapanjem leda, međutim, oživeće ribolov i druge vrste potraga. Tračak nade stigao je sa Aljaske: zahteva se zabrana pecanja severno od Beringovog prolaza. Nešto slično su uradili žitelji malenih koralnih ostrva Kiribati (810 kvadratnih kilometara) koji su odlučili da zaštite više od deset odsto teritorijalnih voda (410.500 kvadratnih kilometara), što je najveći pomorski zabran u svetu, otprilike prostran kao Kalifornija.

Činjenice ukazuju, na primer, da je život na podmorskim stenama i sprudovima više izložen jačem uticaju nego na priobalnim koralnim grebenima koji su pod kudikamo većom prismotrom. Ali, ni korali nisu u bogznakoliko boljem stanju: čak polovina je doživela ozbiljna i višestruka oštećenja, podrazumevajući štete nastale ribolovom i zakiseljenjem morske vode.

U neistražene okeanske dubine još niko nije zavirio, ko zna šta se tamo zbiva. Bilioni dolara potrošeni su da bi se otišlo na Mesec, a još ne znamo kakve tajnu kriju zemaljski okeani.

Poruka odaslata javnosti u članku koji je objavio isti naučni časopis glasi: valja uzeti u obzir nagomilavanje učinka različitih pretnji okeanima. Iako je crtanje pomenute karte odvažan napor, ona je daleko od toga da bude razumljiva, osobito neupućenima. Pojedine manje životne zajednice, kao što su retki grebeni, toliko su male da bi se bolje uočile na mapi, a istorijski izvori dugotrajnog pogubnog lovljenja nisu ni dostupni.