Европљани стрепе од пропуста своје полиције

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Недељу дана после терористичких напада у Бриселу, све више расту страховања Европљана од таласа тероризма у великим европским градовима – како због објављених обавештајних података да је Исламска држава (ИД) послала 60 својих џихадиста да изврше терористичке ударе по Европи, тако и због све очигледнијег сазнања да би досадашње трагедије биле избегнуте да није било великих пропуста европских полиција и тајних служби.

Да ли зато да би увериле европску јавност у своју компетентност или да би послале поруку терористима, тек, обавештајне службе неколико држава Европске уније изнеле су појединим медијима своја обавештајна сазнања о терористичким плановима ИД-а, начинима финансирања, набавке оружја и експлозива, као и структуру целе терористичке организације. Тако шпански дневни лист „Мундо” преноси да су обавештајне службе неколико земаља ЕУ још у октобру прошле године добиле сазнања да је ИД у Европу послала 60 терориста, а потом су дошли и до податка да је цела операција „сејања хаоса и ужаса у Европи” договорена 4. новембра 2015. на састанку кључних вођа ИД-а у Табки у Сирији.

Упркос свим тим сазнањима, девет дана касније долази до серије терористичких напада у Паризу, а више од четири месеца касније до напада у Бриселу. Иако најновије хапшење француског држављанина у Ротердаму указује да полиција верује да није још у потпуности разбила мрежу терориста, „Њујорк тајмс” открива да су европске обавештајна службе чак две године пре напада знале да је ИД формирала јединицу за терористичке нападе у Европи, али да су везе појединаца са ИД пренебрегавале или њихове терористичке активности описивале као изоловане акције. А неретко су чињени и огромни пропусти.

Примера ради, француска полиција је чак три пута зауставила аутомобил у којем су се налазила тројица осумњичених за умешаност у нападе у Паризу када су се ујутро после напада враћали из француске престонице у Брисел, где живе. Међу њима је био и Салах Абделсалам, чији се брат Ибрахим разнео у нападима у Паризу када је погинуло 130 људи.

Међутим, још погубнији су били пропусти пре напада у Паризу. Тако је Абделхамид Абауд, којег су француски истражитељи означили као главног финансијера и организатора напада, успео прошле године да побегне у Сирију иако га је полиција тражила због повезаности с низом убистава. Штавише, он се касније у интервјуу за џихадистички лист „Дабик” хвалио како га је зауставио један полицајац, али га је пустио не препознавши га.

„Могао сам отићи… иако су ме тражиле толике обавештајне агенције. Све то доказује да муслиман не треба да се боји пренадуване слике о интелигенцији хришћана. Моје име и слика били су на свим вестима, али ипак сам успео да останем у својој домовини, да планирам операције против њих и да безбедно одем након што сам учинио оно што је требало бити учињено”, хвалио се он за пропагандни лист џихадиста.

Ништа мањи пропуст француске службе нису имале ни у надзирању потенцијалних терориста и сарадњи са осталим службама. Иако су три године надзирали једног од бомбаша самоубица, он је успео да се неоткривен врати из Сирије у Француску и потом учествује у нападу на концертну дворану Батаклан. На претњу да ће се вероватно догодити неки напад Французима су Американци указали још у септембру, али званичници у Паризу навели су да су им детаљи о томе „нејасни”. Није помогло ни то што су месец дана пре напада ухапсили једног од људи који је требало да пуца у дворану Батаклан, при чему им је он признао да ће напади сигурно уследити.

Иако је Абауд у одсуству осуђен на на 20 година затвора за вођење једне од највећих џихадистичких мрежа у Белгији, успевао је да избегне затвор чак и када је ухапшен у Грчкој са још тројицом исламиста. Без кауције је пуштен из притвора, што му даје прилику да организује напад у Паризу. Према садашњим сазнањима, Абауд је нападе планирао у Сирији, а на тамошње ратиште је од 2013. неколико пута ишао из Белгије и враћао се, остајући неоткривен. Нису га пронашли иако је био у телефонском контакту са терористима, који су покушали нападе у возу Амстердама до Париза као и у једној цркви у Паризу, као и са терористом који је извео напад на Јеврејски музеј у Бриселу 2014.

Добар део пропуста починили су и белгијски полицајци и обавештајци, нарочито због тога што су безмало сви нападачи у Паризу и Бриселу одрасли и живели у бриселском кварту Моленбеку. Белгијски министар унутрашњих послова Жан Жамбон је велики део кривице за бомбашке нападе свалио на полицију, рекавши да је „њихов немар допринио да се изгуби траг Ибрахима ел Бакрауија”, бомбаша који се разнео на бриселском аеродрому.

И турски председник Реџеп Тајип Ердоган окривио је Белгијанце, рекавши да је Турска Бакрауија због милитантних активности протерала, али да су га Белгијанци ослободили. Турци су Бакрауија сместили на авион за Амстердам, одакле је требало да буде пребачен у Белгију. Међутим, по слетању у Амстердам, терориста је слободно одшетао јер „холандска полиција није добила никаква упутства од својих колега из Белгије”. Штавише, аташе за везу у амбасади Белгије у Турској је тек након шест месеци нашао за сходно да обавести своју земљу о чињеници да је Бакрауи у Турској ухапшен због тероризма.

Белгијанци нису били много ажурнији ни после напада у Паризу када су Французи трагали за Абделсаламом, који је мирно живео у Бриселу, за шта су још у децембру сазнали полицајци белгијског града Мехелена који су заборавили да информацију о адреси где се крије терориста дојаве колегама у престоници. Чак и када су га ухапсили после четири месеца, требало им је пет дана да почну да га испитују, и то тек када су експлодирале бомбе у Бриселу. Амерички портал „Политико” је открио да је разлог за одлагање испитивања било то што је терориста „изгледао уморно”.

За разлику од полиције и обавештајних служби Француске и земаља Бенелукса, чини се да су њихове немачке колеге много успешније у спречавању терористичких напада. Једини напад који је окарактерисан као тероризам изведен на територији Немачке у последњих 15 година јесте онај када је 2011. један Албанац са Косова на аеродрому у Франкфурту пуцао на аутобус са америчким војним особљем, убивши једног америчког војника и једнога службеника, а двоје озбиљно ранивши.

Према речима шефа немачке савезне полиције (БКА) Холгера Минха, БКА је од 2000. године спречила извођење једанаест планираних терористичких напада. Немачки медији откривају да су мете тих напада били возови, Јевреји, израелске и америчке институције, божићни вашари, страни званичници у посети Немачкој и званичници ултрадесничарских партија.

„Наша тренутна ситуација није само срећа, већ такође последица сарадње између служби безбедности”, рекао је Минх за баварску радио-телевизију Бајеришер Рундфунк, додајући да је „Немачка међу земљама које су на листи мета исламистичког тероризма” и да би тренутно око 470 људи могло да угрози јавну безбедност у Немачкој.