Чудо у Лестеру

Пратите ли енглеску фудбалску Премијер лигу? Требало би, нарочито ако верујете да се чуда догађају, макар другима. До краја Премијер лиге остало је још шест кола, а на врху табеле је ФК Лестер, са седам бодова више од другопласираног Тотенхема. Прошле сезоне једва су изборили опстанак у друштву најбољих енглеских клубова, а сада су надомак титуле шампиона. Да ће Лестер бити првак на почетку сезоне, према квотама енглеских кладионица, било је једнако вероватно као и да је Елвис Присли жив, или да ће у Британији Божић бити најтоплији дан у години...

Али овде није реч само о фудбалу. Схватио сам то када је моја супруга, иначе потпуно незаинтересована за овај спорт, минуле недеље села крај мене пред телевизор у 14.30, да гледа утакмицу Лестера. Желела је да схвати зашто сам јој рекао да ми ишчекивање новог кола Премијер лиге помаже да лакше прероним радну недељу. И како је могуће оно што сам јој у тренутку излива искрености поверио – да ми је захваљујући Лестеру, актуелна катастрофална сезона мог Партизана мање тешко пала. А то јој је био поуздан знак да се догађа нешто велико...

„Немој да се бринеш, сигурно ће бити прваци”, рекла је када је судија одсвирао крај меча који је мој Лестер добио. Рекла је то оним гласом којим ме је, много пута током година које смо провели заједно, умела да охрабри када је знала да ми је до нечега веома стало.

Просто ми је било жао да јој кажем да до краја првенства имају још шест утакмица, од тога три баш тешка противника. Наслутивши по мом изразу лица да је далеко изашла из оквира својих фудбалских компетенција, тише је додала: „Па шта хоћеш, и ово што су до сада урадили већ је чудо...”

Е, овога пута не – звање вицешампиона није опција! Та титула више се не тиче само Лестера, његових играча и управе клуба. Ово је више од игре. Ово је пробуђена нада да тријумф није природно право богатијих, већих, моћнијих. То наравоученије чекамо на крају бајке. Као пре неколико година, када је Ливерпул на свом терену дочекао екипу Челсија, саздану од фудбалских звезда купљених милионима власника клуба Романа Абрамовича. На транспаренту који су развили навијачи Ливерпула, писало је: „Овде данас победу не можете купити”. И би тако...

А на северној трибини стадиона у Улици Љутице Богдана, пре много година, висио је транспарент: „Звездо, победи уместо нас”. Рука која га је исписала, изнедрила је поруку иза које би данас стали милиони новопечених лестероваца широм света. Из недеље у недељу, свака утакмица тима из града у грофовији Лестершир глобални је термин за окупљање потцењених и унапред отписаних, сведених на наду да ће неко, негде, живети њихове снове. Макар на крају једне фудбалске сезоне, у тамо некој Енглеској.

И зато...

Leicester, win onе for us.