Потемкинове дипломе

Кад је руска царица Катарина Друга путовала кроз новоосвојене руске територије око данашњег Крима, негде у касном 18. веку, руски кнез и намесник тих територија Григориј Потемкин направио je макете целих села дуж маршруте царичине поворке. Цео подухват је имао циљ да изгради слику о вредности територија којимa јe управљао, и тако убеди царицу у своје управљачке квалитете. У историји је овај подухват остао познат као „Потемкинова села“, и користи се у разговору да опише само привид постојања нечега, лажну слику. Намеће се питање, да ли Србија прави својеврсно Потемкиново село сачињено од диплома високог образовања?

Село направљено од многобројних диплома које су грађани и грађанке Србије стекли последњих година изгледа заиста импресивно. Поред стандардних кућа и окућница сачињених од разних диплома основних студија, сертификата и уверења, ово село се истиче и грађом од мастер диплома, које замишљам као последњу линију одбране централног дела села у којем се налази монументална грађевина од, погађате, докторских диплома. Ово село наставља да расте, с тенденцијом да прерасте чак и у град (уколико достигнемо ту фамозну квоту од 40 одсто високообразованих), и одаје утисак да су ствари у најбољем реду. Али нису. Као и Потемкиново село, и ово наше село које градимо је само фарса, лажна слика коју стварамо о себи самима. Последице градње овог села су несагледиве.

Уверен сам да се увећавањем нашег села увећавају наши проблеми као друштва. Што веће село, већа је његова сенка коју баца на најбоље што наша земља има – младе, полетне, интелигентне, вредне, жељне знања и рада, студенте и студенткиње. Не заборавите да имамо и таквих, много више него што мислите, али ипак много мање него што лажна слика показује. Нажалост, тржиште рада у Србији нема механизам за разликовање правих и мало мање правих диплома. Немамо механизам који би у први план ставио најбоље што имамо и што наш образовни систем производи. На држави је да обустави градњу овог Потемкиновог села. Верујем да би то била једна од ретких обустава радова која би сваког забринутог грађанина за будућност ове земље обрадовала. Међутим, изгледа да држава подстиче градњу ове грађевине, и то на барем два начина: запошљавањем људи с лажним, шупљим дипломама, и последично знањем, с једне стране, и некажњавањем очигледних случајева кршења академске честитости, као што је рецимо плагирање научних радова, с друге. Чини ми се да ни сада, у јеку изборне кампање, нигде не можемо чути да се неко бави овим, по мом мишљењу, веома важним проблемом, а камоли да предлаже начине за његово решавање.

Истини за вољу, Србија није једина земља у региону у којој се гради ова грађевина, која ће се у неком тренутку урушити као кула од карата. Иако их има све више, диплома високог образовања се све мање цени – поготово у Црној Гори и Босни и Херцеговини.

Високо образовање треба, и мора, да буде доступно свима. Међутим, дошли смо до тога да се некада чувено питање „да ли ћу завршити факултет?“ претворило у „када ћу завршити факултет?“. Сматрам да то није добро за наше друштво, нити државу. Да, Србија гради своје Потемкиново село од диплома високог образовања. Али с једном великом разликом у односу на Потемкина. Ми заваравамо сами себе.

Асистент на Факултету политичких наука у Београду, гостујући истраживач на Универзитету Колумбија, Њујорк