Ваљевац остао без пензије из Хрватске

Пензионер из Ваљева последње три године, уместо три пензије колико би требало да прима добија само две. Он је 13 година радио у Хрватској, 25 у Србији и седам у Мађарској.  Хрватски стаж, тамошњи пензијски фонд неће да му призна, под изговором да не може из бивше велике Југославије да прима две пензије. Није му јасно зашто је тако, ако Србија има потписану конвенцију с Хрватском.

Овај наш читалац, који не жели да му се помиње име у пензију је отишао деведесетих година, пре рата. Све ове године је примао сразмерну пензију из Србије у којој је био и део хрватске мировине, али далеко мањи. Разлог за то је, што је годинама у прекиду био платни промет с Хрватском.

– Пре три године одлучено је да се пензионерима из Србије, који су остварили право на пензију у Хрватској, а која је престала да им се исплаћује 1991. године, исплате заостале принадлежности. Поднео сам одмах посебан захтев хрватском фонду, јер је то било обавезно за нас који смо тамо радили пре рата, као и особни идентификациони број након чега ми је обећано да ће ми пензије бити исплаћена по аутоматизму. Уместо тога, обавештен сам да немам право на две пензије из некада једне велике земље, иако се распала – прича овај наш читалац.

Зоран Пановић, директор Републичког завода за социјално осигурање, који је посредовао у потписивању конвенција Србије с другим земљама на основу које се исплаћују пензије нашим радницима који су радни стаж остварили у белом свету, каже, да ово мора да је појединачан случај. Он тврди да се пензије из Хрватске последњих година редовно исплаћују онима који живе у Србији, а и наше бившим радницима који су сада у овој бившој  југословенској републици.

У Фонду ПИО наводе да у Србији, не постоји оваква врста ограничења када је у питању признавање стажа осигурања навршеног у другим државама. Неопходно је да се овај пензионер јави и ПИО фонду како би се утврдио прави разлог због ког је оштећен.

У остваривању права из пензијског и инвалидског осигурања Фонд ПИО примењује 26 међународних споразума о социјалном осигурању са другим државама на основу којих грађани остварују право на инострану пензију.

– Право из пензијског и инвалидског осигурања по међународним уговорима, остварују осигураници који су навршили део стажа у Србији, а део у другој држави, с којом је наша земља потписала и примењује уговор о социјалном осигурању. С тим што се права остварују по националним законима који важе у свакој од тих држава – објашњава Јелица Тимотијевић, директор Сектора за односе с јавношћу у ПИО фонду.

У случајевима да подносилац захтева испуњава услове за признавање права на пензију само на основу навршеног стажа у Србији, утврђује се право на такозвану самосталну пензију.

– Уколико онај ко подноси захтев за пензију нема довољно стажа у Србији да би било признато право на пензију, сабирају се периоди осигурања навршени у држави с којом постоји конвенција, уколико се не преклапају са периодима стажа у Србији. На основу тога се утврђује право на такозвани сразмерни део пензије, с тим што Фонд исплаћује пензију само за део стажа који је навршен по прописима наше земље – истиче Тимотијевићева.

Уколико Србија нема потписан међународни споразум о социјалном осигурању са неком државом, као што је то случај са Шпанијом, тада право на пензију, на основу стажа оствареног у другој држави, припада сходно националном закону те државе, закључују у ПИО фонду.

------------------------------------------------------------------------------------------

Ускоро конвенција с Русијом и Аустралијом

Зоран Пановић, директор Завода за социјално осигурање Србије, каже, да се озбиљно преговара с Русијом и Аустралијом, и да се убрзо очекује потписивање конвенције с Русијом где има много наших радника који желе да регулишу радни стаж. Пановић истиче и да се ради на осавремењавању  конвенција с појединим државама које су старе 40 и више година.

Државе са којима Србија има потписане међународне споразуме о социјалном осигурању по основу којих грађани остварују права из пензијског и инвалидског осигурања су: Аустрија, Белгија, БиХ, Бугарска, Велика Британија, Данска, Италија, Канада, Кипар, Либија, Луксембург, Мађарска, Македонија, Немачка, Норвешка, Пољска, Словачка, Словенија, Турска, Француска, Холандија, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Швајцарска, Шведска.

Државе, чланице ЕУ, укључујући и Швајцарску, примењују мултилатерални споразум, па тако Мађарска са Србијом спроводи билатерални споразум, док са Хрватском и Словенијом које су чланице ЕУ примењује уредбу.