Матица српска наградила „Политику”

Нови Сад – У Матици српској уручене су повеље за 2015. годину, које ова најстарија књижевна, културна и научна институција у Срба додељује за неговање српске језичке културе.

Међу награђенима је наш лист, чија је директорка Нина Самарџић, примајући повељу у име куће, истакла да се „Политика” упоредо са Матицом бори да опстане у новом времену и да „упорно траје, јер су њене странице исписане добрим, јасним и разумљивим језиком”.

За укупан допринос српској језичкој култури, постхумно је повељом награђен слависта и лингвиста, професор Богдан Терзић, који је преминуо почетком године. Повељу је примила његова ћерка Нина Новићевић, која је навела да награду доживљава као признање очевој оданости најстаријој националној установи науке, културе и књижевности, њеним годинама и пословима.

„Богдан Терзић је рекао да му је сваки улазак у просторије Матице српске раван уласку у храм, када се осећа свечано, а да сарадња са Матицом за њега представља посебну част”, казала је Нина Новићевић.

Говорећи о Богдану Терзићу, академик Предраг Пипер навео је да је Терзићева делатност обухватала и научни рад, универзитетску наставу и превођење.

„Посебну пажњу посвећивао је питањима неговања говорне и књижевнојезичке норме српског језика, о чему је писао у дневним листовима, излагао на научним скуповима, што је заступао као члан ’Политикиног’ Савета за језик и објављивао у својим књигама”, рекао је Пипер.

Он је истакао да ниједан слависта код нас није дао толики допринос проучавању позајмљеница инословенског порекла у српском језику колико је дао Терзић.

Акција „Негујмо српски језик” београдског Филолошког факултета, Секретаријата за културу и  Библиотеке града Београда награђена је повељом Матице српске за допринос заштити српског језика, писма, опште језичке културе и писмености.

Декан Филолошког факултета проф. др Александра Вранеш навела је да су у акцији учествовали делатници у култури, појединачни и институционални – глумци, редитељи, сликари, новинари, фотографи, луткари, аниматори.

„Награду примамо с поштовањем према часној кући која нам је додељује и са жељом да сви заједно и у наредном периоду методама, средствима и техникама које нам на располагање стављају друштво, наука и технологија развијамо нашу писменост и српски језик, како бисмо, како је некад другим поводом Даничић забележио, сви скупа добили највећи добитак, што би нам народ корак напријед корачио”, казала је Александра Вранеш.

Проф. др Мато Пижурица навео је да је жири Матице српске доживео акцију „Негујмо српски језик” као наговештај жељно очекиваног преокрета – „да ратове за српски језик и правопис замени време мира за српски језик”.

Говорећи о повељи која је „Политици” додељена за истрајно неговање српске језичке културе, академик Слободан Реметић приметио је да у томе има пригодне симболике, јер најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа подсећа на допринос најстарије новинске куће на Балкану. А узорна истрајност, напоменуо је, није баш честа особина нашег менталитета.

„За ’Политику’ се може и мора рећи да се увек држала двају основних начела. Прво је да је све догађаје, па и оне најзваничније и најсувопарније, стављала у контекст свакодневног животног искуства обичног човека, дајући им тако првенствено људску меру. Друго је да је свака информација имала своју високу језичкокњижевну форму и меру”, казао је Реметић, који је истакао да су се у листу „сретали” најзначајнији српски писци Јован Дучић, Милан Ракић, Исидора Секулић, Иво Андрић, Милош Црњански...

Реметић је подсетио да је деведесетих година прошлог века покренута рубрика „Слово о језику”, а да се она касније преселила у већ традиционални Културни додатак. 

„Годинама нас је суботом подучавао, опомињао и на разнолике, често бајковите ’ситнице језикословне’ подсећао Егон Фекете. Данас тај саветодавни барјак неговања и очувања књижевнојезичког израза на страницама водећег листа веома успешно носи Рада Стијовић”, додао је.

Директорка „Политике” Нина Самарџић рекла је да је лист од самих почетака имао и „незахвалну улогу” да негује београдски стил.

„Можда језик и стил у ’Политици’ нису од веће важности од њене тежње за професионалним савршенством, али су суштина тог савршенства. И до данас, то је најдубља ’Политикина’ тајна”, додала је директорка.

Повеље је представницима награђених уручио председник Матице српске проф. др Драган Станић, који је у уводној речи истакао да је брига о језику најефикаснија када постане здружени израз пажње целе нације.

„Од лингвиста и граматичара, филолога и философа, преко песника, књижевника и новинара, правника, лекара инжењера и компјутериста, па до лектора, професора студената и ђака – свако у свом домену знања и деловања може и треба да брине о језику којим се служимо и мисаоно обликујемо свет око нас. Само се тако језик може унапредити”, навео је Станић.

Напомињући да нико од нас не говори беспрекорно, али да томе треба тежити, председник Матице српске је поручио да „на ливадама и њивама српскога језика морамо имати непрестано отворену мобу”.