Верујем у моћ оловке

У Будимпешти је недавно одржан 11. светски самит компаније „Мајкрософт”, посвећен употреби модерних технологија у образовању. Главна звезда коференције био је  Антони Салсито, потпредседник „Мајкрософта” за образовање. Овај млади Американац италијанског порекла, до сада је обишао (углавном сиромашне) школе у више од 60 земаља. На самиту у Будимпешти, наставницима из 75 земаља, од Америке, преко Европе до Аустралије и Новог Зеланда речју и практично дочарао је колика је моћ модерне технологије у учионици. Наше прво питање било је испровоцирано столом за којим је седео, а који је био препун разних технолошких помагала које просечан Србин евентуално зна по називу. На прво питање – да ли уопште користите оловку – реаговао је изразом лица као да није разумео, а када сам му показала своју хемијску оловку и новинарску бележницу, осмехнуо се и одговорио:

– Нешто ће увек бити сачуване, упркос напретку технологије. Из учионица никада неће изаћи писање, цртање, креативност… Ја верујем у моћ оловке, иако је не користим свакодневно. С друге стране, модерне технологије штеде време на часу, помажу наставнику да допре до сваког ученика на нивоу који је том ђаку потребан. То је моћан алат, рецимо, за рад са децом која имају проблема са слухом, а који не могу да слушају оно што наставник предаје. На овај начин она имају прилику да виде и искусе што раније нису могли…

Углавном се сматра да код наставника, нарочито у одређеном животном добу, постоји страх од промене  рада, шта говорите таквим наставницима, како мењате њихово мишљење?

– Имамо и доста случајева да наставник ван школе, дакле у контактима са својом породицом, пријатељима користи све – од  телефона, лап топова, таблета и слично, али да се у учионици придржава традиционалних настава. Оно што покушавамо да објаснимо јесте да су нам добри наставници сада потребни више него икада, да не треба да се боје, што такође често чујемо, да ће они постати вишак или нестати као професија због употребе технологије у школи. Потребни су нам добри наставници који ће да мотивишу децу, да извуку њихове максималне потенцијалне, а који ће да разумеју да ће технологија тај посао само да им олакша.

Да би изазвали промене у учионици, морамо да изазовемо и наставнике и ђаке да пређу баријере традиционалне наставе, да у учионици ураде ствари које нису могли раније. Оно што желимо да постигнемо јесте да ученици постану ти који ће предлагати решења и решавати проблеме, да развију креативност и своје потенцијале и да то примењују и када се суочавају са реалним животним проблемима.

До сада сте обишли више од пола планете, Мајкрософтови програми су стигли до 207 милиона ученика, 12 милиона наставника и учионица у 240 земаља. Који су најчешћи проблеми са којима се суочавате у једној земљи током увођења модерних технологија, осим очигледног – недостатка новца?

– Највећи изазов је тај јаз који постоји између жеље ђака и наставника да користе модерне технологије и реалности да имате школе не само без компјутера, већ и без интернета. Зато покушавамо да пронађемо најбоље могуће решење, преговарамо са телекомуникационим компанијама, са произвођачима делова како би се смањила цена уређаја које ће школе да користе… Друга страна проблема је у школама у којима је све то доступно, али се не користи у настави или се не користи довољно.

Такав је случај и код нас, имамо потпуно компјутерски опремљене учионице које се откључавају само када наиђе инспекција или министар…

– Најгори случај је да технологија уђе у школе, али да се задржи стари начин размишљања. Технологија је свуда око нас, то је наш начин живота и када се сусретнемо са таквим наставниицима ми их питамо – па зар не желите да ову децу припремите за оно што иих чека у будућности? Да не говоримо о томе колико ти исти ђаци већ користе ван школе и  телефоне и лап топове и слично. Такође, не говорим само о употреби технологије на часу, она може да помогне и да школа ради ефикасније, да се смање трошкови администрације и слично, а онда од уштеда уложи у компјутере, видели смо такве примере света, многе школе су се тако трансформисале и направиле чудо.

Србију ускоро очекују избори, чињеница је да образовање није у фокусу политичких партија, када дођу на власт просвета није приоритет, наставници нису адекватно плаћени за свој рад, код нас имамо само једну школу са програмом „један ученик, један рачунар”. Која је ваша порука нашим политичарима?

– Порука је врло једноставна: улагање у децу, улагање у школе је основ за економски развој државе. Узмите само пример Кореје, чији ђаци постижу најбоље резултате на ПИСА тестовима. Довољно је само да се упореди где је та земља била пре 50 година, а колики им је данас бруто национални доходак. И Сингапур и Јамајка су стекли независност исте 1965. године, имале су у то време сличан БНД, једна земља се окренула образовању и технологији, друга туризму и знамо резултат. Зато су потребни лидери који ће да гледају не три, већ 30 година унапред, иако из тренутне перспективе то делује далеко, али улагање у образовање може драматично да измени економију, политичку стабилност, поправи квалитет свакодневног живота…

Дакле, не говорим о краткорочној тактици – купити компјутер сваком ђаку и обезбедити интернет свакој школи, морате да имате дугорочну визију и амбициозне политичаре који ће јасно да виде шта ће бити потребно 2040. године. И морате то да урадите сада.