Verujem u moć olovke

U Budimpešti je nedavno održan 11. svetski samit kompanije „Majkrosoft”, posvećen upotrebi modernih tehnologija u obrazovanju. Glavna zvezda koferencije bio je  Antoni Salsito, potpredsednik „Majkrosofta” za obrazovanje. Ovaj mladi Amerikanac italijanskog porekla, do sada je obišao (uglavnom siromašne) škole u više od 60 zemalja. Na samitu u Budimpešti, nastavnicima iz 75 zemalja, od Amerike, preko Evrope do Australije i Novog Zelanda rečju i praktično dočarao je kolika je moć moderne tehnologije u učionici. Naše prvo pitanje bilo je isprovocirano stolom za kojim je sedeo, a koji je bio prepun raznih tehnoloških pomagala koje prosečan Srbin eventualno zna po nazivu. Na prvo pitanje – da li uopšte koristite olovku – reagovao je izrazom lica kao da nije razumeo, a kada sam mu pokazala svoju hemijsku olovku i novinarsku beležnicu, osmehnuo se i odgovorio:

– Nešto će uvek biti sačuvane, uprkos napretku tehnologije. Iz učionica nikada neće izaći pisanje, crtanje, kreativnost… Ja verujem u moć olovke, iako je ne koristim svakodnevno. S druge strane, moderne tehnologije štede vreme na času, pomažu nastavniku da dopre do svakog učenika na nivou koji je tom đaku potreban. To je moćan alat, recimo, za rad sa decom koja imaju problema sa sluhom, a koji ne mogu da slušaju ono što nastavnik predaje. Na ovaj način ona imaju priliku da vide i iskuse što ranije nisu mogli…

Uglavnom se smatra da kod nastavnika, naročito u određenom životnom dobu, postoji strah od promene  rada, šta govorite takvim nastavnicima, kako menjate njihovo mišljenje?

– Imamo i dosta slučajeva da nastavnik van škole, dakle u kontaktima sa svojom porodicom, prijateljima koristi sve – od  telefona, lap topova, tableta i slično, ali da se u učionici pridržava tradicionalnih nastava. Ono što pokušavamo da objasnimo jeste da su nam dobri nastavnici sada potrebni više nego ikada, da ne treba da se boje, što takođe često čujemo, da će oni postati višak ili nestati kao profesija zbog upotrebe tehnologije u školi. Potrebni su nam dobri nastavnici koji će da motivišu decu, da izvuku njihove maksimalne potencijalne, a koji će da razumeju da će tehnologija taj posao samo da im olakša.

Da bi izazvali promene u učionici, moramo da izazovemo i nastavnike i đake da pređu barijere tradicionalne nastave, da u učionici urade stvari koje nisu mogli ranije. Ono što želimo da postignemo jeste da učenici postanu ti koji će predlagati rešenja i rešavati probleme, da razviju kreativnost i svoje potencijale i da to primenjuju i kada se suočavaju sa realnim životnim problemima.

Do sada ste obišli više od pola planete, Majkrosoftovi programi su stigli do 207 miliona učenika, 12 miliona nastavnika i učionica u 240 zemalja. Koji su najčešći problemi sa kojima se suočavate u jednoj zemlji tokom uvođenja modernih tehnologija, osim očiglednog – nedostatka novca?

– Najveći izazov je taj jaz koji postoji između želje đaka i nastavnika da koriste moderne tehnologije i realnosti da imate škole ne samo bez kompjutera, već i bez interneta. Zato pokušavamo da pronađemo najbolje moguće rešenje, pregovaramo sa telekomunikacionim kompanijama, sa proizvođačima delova kako bi se smanjila cena uređaja koje će škole da koriste… Druga strana problema je u školama u kojima je sve to dostupno, ali se ne koristi u nastavi ili se ne koristi dovoljno.

Takav je slučaj i kod nas, imamo potpuno kompjuterski opremljene učionice koje se otključavaju samo kada naiđe inspekcija ili ministar…

– Najgori slučaj je da tehnologija uđe u škole, ali da se zadrži stari način razmišljanja. Tehnologija je svuda oko nas, to je naš način života i kada se susretnemo sa takvim nastavniicima mi ih pitamo – pa zar ne želite da ovu decu pripremite za ono što iih čeka u budućnosti? Da ne govorimo o tome koliko ti isti đaci već koriste van škole i  telefone i lap topove i slično. Takođe, ne govorim samo o upotrebi tehnologije na času, ona može da pomogne i da škola radi efikasnije, da se smanje troškovi administracije i slično, a onda od ušteda uloži u kompjutere, videli smo takve primere sveta, mnoge škole su se tako transformisale i napravile čudo.

Srbiju uskoro očekuju izbori, činjenica je da obrazovanje nije u fokusu političkih partija, kada dođu na vlast prosveta nije prioritet, nastavnici nisu adekvatno plaćeni za svoj rad, kod nas imamo samo jednu školu sa programom „jedan učenik, jedan računar”. Koja je vaša poruka našim političarima?

– Poruka je vrlo jednostavna: ulaganje u decu, ulaganje u škole je osnov za ekonomski razvoj države. Uzmite samo primer Koreje, čiji đaci postižu najbolje rezultate na PISA testovima. Dovoljno je samo da se uporedi gde je ta zemlja bila pre 50 godina, a koliki im je danas bruto nacionalni dohodak. I Singapur i Jamajka su stekli nezavisnost iste 1965. godine, imale su u to vreme sličan BND, jedna zemlja se okrenula obrazovanju i tehnologiji, druga turizmu i znamo rezultat. Zato su potrebni lideri koji će da gledaju ne tri, već 30 godina unapred, iako iz trenutne perspektive to deluje daleko, ali ulaganje u obrazovanje može dramatično da izmeni ekonomiju, političku stabilnost, popravi kvalitet svakodnevnog života…

Dakle, ne govorim o kratkoročnoj taktici – kupiti kompjuter svakom đaku i obezbediti internet svakoj školi, morate da imate dugoročnu viziju i ambiciozne političare koji će jasno da vide šta će biti potrebno 2040. godine. I morate to da uradite sada.