Мржња

Мржња никад није победила, изјавио је министар здравља Златибор Лончар после напада на активисте СНС-а у Крагујевцу, у понедељак по подне. Наши политички неистомишљеници показују немоћ и нервозу, свесни да губе изборе. Они су навикли да се обрачунавају песницама и ногама, додао је градоначелник Крагујевца и председник ГО СНС-а Радомир Николић.

Ко је напао напредњаке у Крагујевцу? Нервозни возач који због страначких штандова није могао да изађе с паркинга код Мале пијаце у насељу Бубањ? Гладни грађани који мисле да је Вучић крив? А, можда, напад и није био спонтан?

Градоначелник Николић већ је дао одговор на то питање – он мисли да су то урадили инструисани припадници неке њему опозитне партије. Које? То, можда, и није важно, али је важно то што се градом шири „атмосфера линча и мржње”, како је то, после напада на њихове активисте 7. априла, изјавио челни човек крагујевачког СПО-а, председник Скупштине града Милан Урошевић.

Крагујевачки дугови ће бити враћени, профункционисаће и комунални сектор, биће измирене и све обавезе према извођачима радова, породиљама, просветарима, родитељима којима је бивша градска власт завлачила руку у џеп и боравак деце у вртићима наплаћивала више него што је требало... Али постоји нешто што ће се тешко „испеглати”. Реч је о подели на Крагујевчане и оне који то нису, на нас који смо у „Заједно за Шумадију” и све остале који нису са нама, који никако не могу бити Крагујевчани, јер не припадају нашем културном и политичком миљеу.

Ми смо правоверни и Крагујевац је наш, само наш! Годинама су тако „Заједно за Шумадију” ширили „величанствену” идеју о изузетности својих припадника. Сви остали су били мање вредни, јеретици који нису разумели „грандиозну” мисију ове странке, једине која је хтела да овај град учини бољим, да га повеже са светом, да нам покаже шта је исправно, а где грешимо. С највишег места, новинарима је поручено: „Ви треба да будете ангажовани интелектуалци.„ Брзо се, међутим, испоставило да „ангажован” значи радити у „Заједно” или за „Заједно”, а „интелектуалац” може бити само онај ко прихвати наше ставове. Они који не мисле као ми, не могу ни бити Крагујевчани!

Иза „демократског шаренила”, на које се „Заједно за Шумадију” позивала као на своју највећу тековину, крила се велика обмана. Важно је учествовати, попуњавати простор, а победник је унапред познат – то смо ми из „Заједно”. Онај ко неће да учествује у нашем тријумфу, биће изопштен из друштва, економски упропашћен јер за њега неће бити посла у овом граду. Биће, за сва времена, етикетиран као „мрзитељ Крагујевца”.

Прича о „Београду” као највећем непријатељу Крагујевца направила је од овог града скоројевићку паланку у чијим је мемљивим подрумима успевала само филозофија медиокритета, спремних да се супротставе свакоме ко би се усудио да поремети њихов мир. Они који су другима спочитавали мржњу постали су мрзитељи, ваљда несвесно, не схватајући да „демократско шаренило” подразумева постојање и оних који се не слажу са „Заједно”.