Mržnja

Mržnja nikad nije pobedila, izjavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar posle napada na aktiviste SNS-a u Kragujevcu, u ponedeljak po podne. Naši politički neistomišljenici pokazuju nemoć i nervozu, svesni da gube izbore. Oni su navikli da se obračunavaju pesnicama i nogama, dodao je gradonačelnik Kragujevca i predsednik GO SNS-a Radomir Nikolić.

Ko je napao naprednjake u Kragujevcu? Nervozni vozač koji zbog stranačkih štandova nije mogao da izađe s parkinga kod Male pijace u naselju Bubanj? Gladni građani koji misle da je Vučić kriv? A, možda, napad i nije bio spontan?

Gradonačelnik Nikolić već je dao odgovor na to pitanje – on misli da su to uradili instruisani pripadnici neke njemu opozitne partije. Koje? To, možda, i nije važno, ali je važno to što se gradom širi „atmosfera linča i mržnje”, kako je to, posle napada na njihove aktiviste 7. aprila, izjavio čelni čovek kragujevačkog SPO-a, predsednik Skupštine grada Milan Urošević.

Kragujevački dugovi će biti vraćeni, profunkcionisaće i komunalni sektor, biće izmirene i sve obaveze prema izvođačima radova, porodiljama, prosvetarima, roditeljima kojima je bivša gradska vlast zavlačila ruku u džep i boravak dece u vrtićima naplaćivala više nego što je trebalo... Ali postoji nešto što će se teško „ispeglati”. Reč je o podeli na Kragujevčane i one koji to nisu, na nas koji smo u „Zajedno za Šumadiju” i sve ostale koji nisu sa nama, koji nikako ne mogu biti Kragujevčani, jer ne pripadaju našem kulturnom i političkom miljeu.

Mi smo pravoverni i Kragujevac je naš, samo naš! Godinama su tako „Zajedno za Šumadiju” širili „veličanstvenu” ideju o izuzetnosti svojih pripadnika. Svi ostali su bili manje vredni, jeretici koji nisu razumeli „grandioznu” misiju ove stranke, jedine koja je htela da ovaj grad učini boljim, da ga poveže sa svetom, da nam pokaže šta je ispravno, a gde grešimo. S najvišeg mesta, novinarima je poručeno: „Vi treba da budete angažovani intelektualci.„ Brzo se, međutim, ispostavilo da „angažovan” znači raditi u „Zajedno” ili za „Zajedno”, a „intelektualac” može biti samo onaj ko prihvati naše stavove. Oni koji ne misle kao mi, ne mogu ni biti Kragujevčani!

Iza „demokratskog šarenila”, na koje se „Zajedno za Šumadiju” pozivala kao na svoju najveću tekovinu, krila se velika obmana. Važno je učestvovati, popunjavati prostor, a pobednik je unapred poznat – to smo mi iz „Zajedno”. Onaj ko neće da učestvuje u našem trijumfu, biće izopšten iz društva, ekonomski upropašćen jer za njega neće biti posla u ovom gradu. Biće, za sva vremena, etiketiran kao „mrzitelj Kragujevca”.

Priča o „Beogradu” kao najvećem neprijatelju Kragujevca napravila je od ovog grada skorojevićku palanku u čijim je memljivim podrumima uspevala samo filozofija mediokriteta, spremnih da se suprotstave svakome ko bi se usudio da poremeti njihov mir. Oni koji su drugima spočitavali mržnju postali su mrzitelji, valjda nesvesno, ne shvatajući da „demokratsko šarenilo” podrazumeva postojanje i onih koji se ne slažu sa „Zajedno”.