Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Индија ипак тражи „кохинур”

Изјава индијског министра правде да Британија не би требало да врати дијамант од 106 карата, изазвала гнев Индијаца на друштвеним мрежама
Индија ипак тражи „кохинур”
Круна с „кохинур” дијамантом (Фото CC BY-SA)

Градоначелник Лондона Борис Џонсон открио је у уторак на Трафалгар скверу реплику тријумфалне капије из разрушене Палмире. Направљена је од египатског мермера, а конструисана помоћу 3Д технологије према фотографијама оригинала, који су екстремисти исламске државе оштетили.

Бронзане главе враћене Кини
„Ето шта је цивилизација урадила варварству”, писао је Виктор Игор о „два бандита”, Француској и Енглеској, који су средином 19. века харали по Кини и пљачкали културно благо.У страним музејима се према кинеским изворима налази више од милион и по уметничких предмета, а у приватним колекцијама десет пута више.Необична је судбина две бронзане главе пацова и зеца, које су пре 150 година Французи и Енглези однели са фонтане – часовника испред летње палате династије Ћинг. Њих је 2009. на аукцији понудио Пјер Берже, дугогодишњи партнер Ива Сен Лорана, упркос жестоком противљењу Кине. Бержеова уцена да ће их бесплатно дати Кинезима ако буду поштовали људска права и ослободили Тибет дочекана је са презривим коментарима у кинеској штампи и оценом да је у питању крајња иронија да се потеже питање људских права када је начин на који су однете из Кине очити доказ њиховог најгрубљег кршења.Главе су достигле 28 милиона евра, али испоставило се да је то био само протестни чин кинеског националисте који није имао намеру да их плати. После их је откупио власник „Кристија”, француски милијардер Франсоа Арно Пино, и пре три године поклонио Кини као гест добре воље у циљу јачања француско-кинеских односа, а заправо да отвори ово важно тржиште свом конгломерату који обухвата луксузне брендове попут „Гучија” и „Ив Сен Лорана”.

Џонсон је, откивајући грађевину, окупљенима рекао да се ту налазе „из пркоса варварима” који су прошле године уништили драгоцене споменике културе у овом граду североисточно од Дамаска. Величином као две трећине оригинала, капија ће бити изложена у још неколико градова укључујући Њујорк и Дубаји, да би следеће године била смештена поред оригиналног лука.

Док Европа и Америка воде борбу против исламских екстремиста и оваквим симболичним гестовима срећу пажњу на њихова злодела, у Индији се прстом упире на неке старе неправде. Само што су британски принц Вилијам и његова супруга Кејт завршили посету Индији, на Потконтиненту се поново расправља о чувеном дијаманту „кохинуру”, који су Британци давно однели из Индије и сада је део круне из колекције британске краљевске породице, изложен у лондонском Тауеру.

Влада у Делхију је у уторак поручила да ће уложити максималне напоре да га на пријатељски начин врати у земљу. Само дан раније индијски министар правде је поручио да Британија не би требало да врати Индији дијамант од 106 карата, будући да га је Британцима средином 19. века својом вољом дала породица махараџе Ранџита Синга и да га „британски владари нису ни отели ни силом узели”. Ова изјава је изазвала гнев на друштвеним мрежама и негодовање појединих судија који су изнели став да „Индија није никога колонизовала и похарала му уметничко благо”.

Круну с „кохинуром” последња је носила мајка краљице Елизабете Друге, која је умрла 2002. у 101. години

Ретки драгуљ, некада највећи на свету, често је био предмет спорења између две земље. За многе Индијце губитак „кохинура” представља симбол потчињености Индије под британском колонијалном влашћу.

Праунук Махатме Гандија Тушар одавно води кампању за његов повратак и тврди да Британија тиме треба да покаже „покајање за колонијалну прошлост”.

Дејвид Камерон је приликом посете Индији 2010. рекао да ће дијамант остати тамо где јесте јер би враћање представљало „неизводљив преседан” и да би британски музеји опустели када би сви тражили да им се врати оно што им припада. Познато је да Грчка, између осталих, безуспешно настоји да поврати Елгинов мермер, скулптуре са Партенона, које је британски дипломата 1803. године однео у Британију (за Грке „украо”).

Судбина „кохинура” прича се у две верзије. По једној, то је поклон који је панџабски махараџа дао краљици Викторији 1849, а по другој Британци су га отели. Поклон или не, они признају да је код њих од пораза Панџаба у рату Енглеза и Сика средином 19. века и да је пренет у Британију 1850. године.

Критичари у Индији кажу да су Британци „пречистили” причу о дијаманту. Историчари тврде да драгуљ потиче из рудника у данашњој држави Андра Прадеш, али да је прошао кроз руке персијских, авганских и других вођа пре него што је дошао до махараџе Панџаба Ранџита Синга. После његове смрти 1839. на власт је дошао његов петогодишњи син, а британска „Источноиндијска компанија” брзо је проширила контролу над некада моћном краљевином, припојивши је 1849. после победе у рату. Дијамант је тада предат као део споразума којима је завршен рат, а потписао га је краљ – дечак, што је за новинарку Аниту Ананд, која је написала нову књигу о „кохинуру”, „цинична експлоатација”.

Да ствар буде гора, у спор би могао да се умеша и Пакистан. Тамо је један адвокат у фебруару предао захтев суду у Лахору у ком тврди да дијамант припада њима јер потиче са територије која је данас део Пакистана.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.