Индија ипак тражи „кохинур”

Градоначелник Лондона Борис Џонсон открио је у уторак на Трафалгар скверу реплику тријумфалне капије из разрушене Палмире. Направљена је од египатског мермера, а конструисана помоћу 3Д технологије према фотографијама оригинала, који су екстремисти исламске државе оштетили.

Џонсон је, откивајући грађевину, окупљенима рекао да се ту налазе „из пркоса варварима” који су прошле године уништили драгоцене споменике културе у овом граду североисточно од Дамаска. Величином као две трећине оригинала, капија ће бити изложена у још неколико градова укључујући Њујорк и Дубаји, да би следеће године била смештена поред оригиналног лука.

Док Европа и Америка воде борбу против исламских екстремиста и оваквим симболичним гестовима срећу пажњу на њихова злодела, у Индији се прстом упире на неке старе неправде. Само што су британски принц Вилијам и његова супруга Кејт завршили посету Индији, на Потконтиненту се поново расправља о чувеном дијаманту „кохинуру”, који су Британци давно однели из Индије и сада је део круне из колекције британске краљевске породице, изложен у лондонском Тауеру.

Влада у Делхију је у уторак поручила да ће уложити максималне напоре да га на пријатељски начин врати у земљу. Само дан раније индијски министар правде је поручио да Британија не би требало да врати Индији дијамант од 106 карата, будући да га је Британцима средином 19. века својом вољом дала породица махараџе Ранџита Синга и да га „британски владари нису ни отели ни силом узели”. Ова изјава је изазвала гнев на друштвеним мрежама и негодовање појединих судија који су изнели став да „Индија није никога колонизовала и похарала му уметничко благо”.

Ретки драгуљ, некада највећи на свету, често је био предмет спорења између две земље. За многе Индијце губитак „кохинура” представља симбол потчињености Индије под британском колонијалном влашћу.

Праунук Махатме Гандија Тушар одавно води кампању за његов повратак и тврди да Британија тиме треба да покаже „покајање за колонијалну прошлост”.

Дејвид Камерон је приликом посете Индији 2010. рекао да ће дијамант остати тамо где јесте јер би враћање представљало „неизводљив преседан” и да би британски музеји опустели када би сви тражили да им се врати оно што им припада. Познато је да Грчка, између осталих, безуспешно настоји да поврати Елгинов мермер, скулптуре са Партенона, које је британски дипломата 1803. године однео у Британију (за Грке „украо”).

Судбина „кохинура” прича се у две верзије. По једној, то је поклон који је панџабски махараџа дао краљици Викторији 1849, а по другој Британци су га отели. Поклон или не, они признају да је код њих од пораза Панџаба у рату Енглеза и Сика средином 19. века и да је пренет у Британију 1850. године.

Критичари у Индији кажу да су Британци „пречистили” причу о дијаманту. Историчари тврде да драгуљ потиче из рудника у данашњој држави Андра Прадеш, али да је прошао кроз руке персијских, авганских и других вођа пре него што је дошао до махараџе Панџаба Ранџита Синга. После његове смрти 1839. на власт је дошао његов петогодишњи син, а британска „Источноиндијска компанија” брзо је проширила контролу над некада моћном краљевином, припојивши је 1849. после победе у рату. Дијамант је тада предат као део споразума којима је завршен рат, а потписао га је краљ – дечак, што је за новинарку Аниту Ананд, која је написала нову књигу о „кохинуру”, „цинична експлоатација”.

Да ствар буде гора, у спор би могао да се умеша и Пакистан. Тамо је један адвокат у фебруару предао захтев суду у Лахору у ком тврди да дијамант припада њима јер потиче са територије која је данас део Пакистана.