Аеродром би да узме „ Сава центар”, али без дугова

Београд би до краја ове године требало да добије реновиран Сава центар, а ко ће бити партнер и по ком моделу ће се реализовати овај пројекат град ће одлучивати током маја. У игри су за сада, Аеродром „Никола Тесла”, „Делта холдинг” и словеначка грађевинска компанија ГГЕ ЕСЦО који су се јавили на овај необавезујући позив објављен почетком марта. До 1. априла стигла су три предлога за сарадњу и инвестирање у конгресни центар.

– Заинтересовани су нам доставили оквирни бизнис план и инвестициони програм, као и предлог модела партнерства са градом, каже за „Политику” Драгутин Ненезић из кабинета градоначелника.

Град је, како додаје, од заинтересованих затражио и додатна објашњења која би требало да доставе до краја ове недеље после чега ће се разматрати најпре који модел ће бити прихваћен, а онда ће бити покренута и друга фаза. Како каже Ненезић, „понуде“ ће анализирати радна група у којој се налазе представници града, Министарства трговине, туристичких организација и конгресних бироа Србије и Београда, „Ер Србије” и „Хореса”.

Како је раније речено, оквирне процене су да би улагање до 25 милиона евра у реконструкцију Сава центра, као и потпуно коришћење свих његових потенцијала у периоду од десет година, омогућило приход за конгресну и грађевинску индустрију од око 300 милиона евра и директно утицало на отварање 5.000 нових радних места у овим гранама привреде.

 Како су за „Политику” рекли на Аеродрому „Никола Тесла”, правна форма сарадње коју су предложили не подразумева преузимање дуговања Сава центра.

– Предложени план предвиђа боље управљање, максималну искоришћеност постојећих капацитета и враћање регионалног значаја овом симболу конгресног туризма у југоисточној Европи. Близина озбиљних хотелских ланаца, стратешка сарадња Аеродрома „Никола Тесла” Београд и националне авио-компаније, омогућили би понуду комплетних пакета услуга озбиљним удружењима и асоцијацијама из Европе и света – кажу на аеродрому.

Иако из кабинета градоначелника нису желели да откривају детаље предлога, који су стигли на позив града за реконструкцију и унапређење пословања Сава центра, у јавности се већ неко време спекулише о томе ко је шта понудио у трци за овај посао. Аеродром „Никола Тесла” је наводно понудио инвестирање у износу од 30 милиона евра, уз предлог да град намири сва дуговања и одрекне се удела у добити у првих 12 година, за колико би требало да се врати уложено. Након тога, у градску касу би се сливало 35 одсто прихода.

Од управе аеродрома нисмо добили одговор на питање зашто су се одлучили на овај потез. Истина аеродром добро послује. Он је прошле године остварио нето добит од 26,7 милиона евра, што је најбољи резултат у историји његовог пословања, мада га очекује приватизација, односно проналажење стратешког партнера или концесионара. Раније је било речи да су за њега заинтересовани француски „Бјуиг” и „Ванси”, али је недавно француски „Лазар” изабран за приватизационог саветника. Када се све то зна, и када се такође зна да Сава центар послује са губитком, нејасно је зашто се аеродром у овом тренутку упушта у овај подухват.

Сава центар је крај 2014. године завршио у минусу од 263 милиона динара. Како показују финансијски извештаји, ово предузеће код банака није презадужено. Дугорочне кредите нема, а позајмице на кратак рок износе свега 944 хиљаде динара што је занемарљиво. Међутим, то не значи да нема дугове . Краткорочне финансијске обавезе износе 579 милиона динара. Сава центар дугује и добављачима (225 милиона динара), а компанија је држави у 2014. остала дужна за порезе и доприносе око 114 милиона динара. Ипак , компанија има значајан износ готовине. Како показују подаци из финансијских извештаја, на крају 2014. године Сава центар је имао на рачуну 59 милиона динара.

У „Делта холдингу” за „Политику” нису прецизирали који модел сарадње су понудили, али нису ни крили волели да се нађу у приватном јавном партнерству са градом, као и да би то био добар посао за њих..

Живорад Васић, директор хотела и пословног простора „Делта рилестејт”, каже да ова компанија то може финансијски да изведе, као и да имају знање са којим би Београд сигурно довели у центар конгресног туризма.

– Не желимо никакву врсту приватизације, него партнерство са градом. Београд има велики број хотела и то високе категорије, али нема, попут Букурешта, Прага или Беча, конгресни центар са којим би могао да рачуна и на много веће приходе од конгресног туризма. Организовање конгреса доноси више хиљада ноћења где би четири или пет хотела било распродато, а састанци би се одржавали у центру који би био потпуно реновиран, каже Васић и додаје да је несумњиво да би уз овакав пројекат оживела цела економија.

„Делта” би наводно, како се претходних дана могло чути у јавности, уложила половину од планираних 25 милиона евра за реконструкцију, радови би, предложили су, трајали годину дана, профит би могао да се остварује после четири године пословања.

О предлогу словеначке компаније, која се бави инвестицијама у сектору грађевине и осталих индустрија, у јавности није било речи.