Одмор уз путописна и историјска штива

Ризница је знања и савета. Говори о животу, људима, судбинама, различитим догађајима. Пророчки нас уводи у нове светове. Разоткрива тајне. Кадра је да нас без карте, пасоша и пара, поведе на далека путовања – преко мора и планина. Чувар је успомена. Наслеђујемо је и радо поклањамо. Она је будна и кад уз њу заспимо. Ми за њу често немамо времена због других обавеза, а она на нашу пажњу стрпљиво чека стражарећи на полици. И зато човек зна да је на листи његових пријатеља увек – књига. У дане васкршњих и првомајских празника многи су одлучили да се врате омиљеном штиву. Врата књижара су у понедељак увече била отворена.

– Странци су нам најчешћи купци. Махом су пазарили „Водич кроз Београд”, а занимали су се и за многе друге књиге о нашој престоници, као и за издања на енглеском језику – објаснила је Љиљана Ћук, продавац у „Делфи” књижари „Милош Црњански” у центру града.

Скандинавци, Шпанци, Руси… распитивали су се шта да поклоне пријатељима. Многима су, како кажу књижари, за око запала путописна и историјска дела. Тодор Јањић живи у Минхену, а најрадоснији хришћански празник провео је са родитељима у Миријеву. Пакујући кофере, одлучио је да убаци и неколико наслова омиљених писаца, верујући да ће и у Немачкој наћи времена за читање. Да би оценио како су се други људи његове генерације лакше навикли на туђину, купио је „Чај од шљива” аутора Лазара Џамића, који се обрео у Лондону.

Студенткиње фармације Мирјана Аврамовић и Лепосава Костић решиле су да се од стручног градива одморе подсећајући се на садржаје неких од дела Џејмса Џојса, као што је „Портрет уметника у младости”.

Петар Стошић, економиста, листао је књигу „Кристални свет” савременог руског писца Виктора Пељвина, а меркао је и „Абецедар” Чеслава Милоша, добитника Нобелове награде. Писац Симо Ћирковић међу корице „Калемегданских сенки” ставио је портрет београдског човека. Заинтригирао је читаоце завирујући у престоничке бирцузе, библиотеке, улице, паркове… Они које занима дипломатија латили су се дела Душка Лопандића „Време сјаја, време таме”, у којем се говори о дипломатама у вртлогу историје. А они који уче или усавршавају кулинарске вештине имали су широк избор, у којем нису могли омашити „Како сам (с)кувао историју” Милована Миће Стојановића.

У избору наслова помагао је и продавац Немања Живковић. Његово искуство каже да интересовање влада за „Паганство старих Словена” аутора Бориса Рибакова, као и за књигу „Велики посвећеници”, коју је написао Едуард Шире. Листа одабраних наслова је подугачка и за свакога се може наћи по нешто, па и за најмлађе читаоце.

Енциклопедија „Шта треба да знаш” позива малишане да завире и упознају се са разним справама. Ова књига казује о стварима које свакодневно користимо, а никад о њима не размишљамо. „Мали Принц” Антоан де Сент Егзиперија, који спада у класике дечје књижевности, драг је и одраслима.

Дечаци и девојчице, уз подршку родитеља, бака и дека, бирали су разне сликовнице-мозгалице у којима их чека цртање и, уместо бојења, које више није „хит” – лепљење сличица. Са живописног повеза смешила се „Кућа са окућницом” Љубивоја Ршумовића. Основци су је радо претурали по рукама јер им је пријао шаљиви тон чика Ршума, баш као и логички лавиринт Уроша Петровића, јер ови аутори вешто знају да придобију и оне којима је тешко да прочитају лектиру.