Odmor uz putopisna i istorijska štiva

Riznica je znanja i saveta. Govori o životu, ljudima, sudbinama, različitim događajima. Proročki nas uvodi u nove svetove. Razotkriva tajne. Kadra je da nas bez karte, pasoša i para, povede na daleka putovanja – preko mora i planina. Čuvar je uspomena. Nasleđujemo je i rado poklanjamo. Ona je budna i kad uz nju zaspimo. Mi za nju često nemamo vremena zbog drugih obaveza, a ona na našu pažnju strpljivo čeka stražareći na polici. I zato čovek zna da je na listi njegovih prijatelja uvek – knjiga. U dane vaskršnjih i prvomajskih praznika mnogi su odlučili da se vrate omiljenom štivu. Vrata knjižara su u ponedeljak uveče bila otvorena.

– Stranci su nam najčešći kupci. Mahom su pazarili „Vodič kroz Beograd”, a zanimali su se i za mnoge druge knjige o našoj prestonici, kao i za izdanja na engleskom jeziku – objasnila je Ljiljana Ćuk, prodavac u „Delfi” knjižari „Miloš Crnjanski” u centru grada.

Skandinavci, Španci, Rusi… raspitivali su se šta da poklone prijateljima. Mnogima su, kako kažu knjižari, za oko zapala putopisna i istorijska dela. Todor Janjić živi u Minhenu, a najradosniji hrišćanski praznik proveo je sa roditeljima u Mirijevu. Pakujući kofere, odlučio je da ubaci i nekoliko naslova omiljenih pisaca, verujući da će i u Nemačkoj naći vremena za čitanje. Da bi ocenio kako su se drugi ljudi njegove generacije lakše navikli na tuđinu, kupio je „Čaj od šljiva” autora Lazara Džamića, koji se obreo u Londonu.

Studentkinje farmacije Mirjana Avramović i Leposava Kostić rešile su da se od stručnog gradiva odmore podsećajući se na sadržaje nekih od dela Džejmsa Džojsa, kao što je „Portret umetnika u mladosti”.

Petar Stošić, ekonomista, listao je knjigu „Kristalni svet” savremenog ruskog pisca Viktora Peljvina, a merkao je i „Abecedar” Česlava Miloša, dobitnika Nobelove nagrade. Pisac Simo Ćirković među korice „Kalemegdanskih senki” stavio je portret beogradskog čoveka. Zaintrigirao je čitaoce zavirujući u prestoničke bircuze, biblioteke, ulice, parkove… Oni koje zanima diplomatija latili su se dela Duška Lopandića „Vreme sjaja, vreme tame”, u kojem se govori o diplomatama u vrtlogu istorije. A oni koji uče ili usavršavaju kulinarske veštine imali su širok izbor, u kojem nisu mogli omašiti „Kako sam (s)kuvao istoriju” Milovana Miće Stojanovića.

U izboru naslova pomagao je i prodavac Nemanja Živković. Njegovo iskustvo kaže da interesovanje vlada za „Paganstvo starih Slovena” autora Borisa Ribakova, kao i za knjigu „Veliki posvećenici”, koju je napisao Eduard Šire. Lista odabranih naslova je podugačka i za svakoga se može naći po nešto, pa i za najmlađe čitaoce.

Enciklopedija „Šta treba da znaš” poziva mališane da zavire i upoznaju se sa raznim spravama. Ova knjiga kazuje o stvarima koje svakodnevno koristimo, a nikad o njima ne razmišljamo. „Mali Princ” Antoan de Sent Egziperija, koji spada u klasike dečje književnosti, drag je i odraslima.

Dečaci i devojčice, uz podršku roditelja, baka i deka, birali su razne slikovnice-mozgalice u kojima ih čeka crtanje i, umesto bojenja, koje više nije „hit” – lepljenje sličica. Sa živopisnog poveza smešila se „Kuća sa okućnicom” Ljubivoja Ršumovića. Osnovci su je rado preturali po rukama jer im je prijao šaljivi ton čika Ršuma, baš kao i logički lavirint Uroša Petrovića, jer ovi autori vešto znaju da pridobiju i one kojima je teško da pročitaju lektiru.