Кад крштеница дође као казна

Уколико до краја године, како је планирано, без посла у јавном сектору остане више од 35.000 запослених, већина садашњих радника, закуцаће на врата Националне службе за запошљавање. Ако се овом броју додају и запослени у државним предузећима, која остану без купаца или оду у стечај до краја године број оних који остају без посла – још је већи.

Како статистички подаци пoтврђују да су старији радници најбржа растућа група радне снаге, главни проблем са становишта незапослености, нису више само млади, већ и стари. С друге стране, уколико се старијима не продужи радни век, то ће се одмах рефлектовати на пензијски фонд, смањењем уплата доприноса за ПИО, што ће аутоматски повећати издвајања из буџета за исплату пензија, чему се ММФ стално противи.

Посебан проблем су радници старији од 50 година којима „крштеница дође као казна”, јер је питање има ли послодаваца у Србији којима требају радници у шестој деценији. Или, овим бившим запосленима, не преостаје ништа друго, него да од отпремнина које су добили, започну неки свој бизнис.

Упркос чињеници да је сваки трећи пријављен на бироу рада старији од 50 година, из Националне службе за запошљавање, поручују да је последњих година приметан тренд раста запошљавања управо оних који су напунили 50 година.

У јануару 2009. је било запослено је 26.358 старијих од 50 година, од чега 9.235 жена, да би на крају прошле године тај број нарастао на 35.490, од чега 13.560 жена. Позитиван тренд се наставио и од почетка ове године па је у прва три месеца запослење нашло 8.400 старијих од 50 година, од тога је 3.250 слабији пол.

Највише запослених је с трећим и четвртим степеном стручне спреме, али је приметно и запошљавање 98 дипломираних економиста за општу економију, банкарство и финансије са седмим степеном стручне спреме.

Најтраженији међу педестогодишњацима су економски техничари с четвртим степеном стручне спреме – 256 њих се запослило до почетка  године, бивши гимназијалци 186, продавци с трећим степеном стручне спреме – 183, 140 машинбравара, 98 књиговођа…

Упитани колико је на евиденцији Националне службе старијих од 50 година и колико процентуално њих успе да се запосли, први пут, или поново, с бироа рада, одговарају, да се тренутно на евиденцији налази укупно 207.250 незапослених старијих од 50 година.

У периоду од јануара до марта 2016. године запослено је 8.400 особа старијих од 50 година. И то, на одређено време 53,3 одсто или 4.480 радника, на неодређено време 22,1 проценат или 1.857 радника. На привременим и повременим пословима је 1.352 радника или 16,1 одсто и по уговору о делу 576 радника.

У Националној служби наглашавају да Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености, као своје прво начело прописује забрану дискриминације.

Довођење једног лица у неповољнији положај у односу на друго (по основу пола, рођења, језика, расе, старости, трудноће...), сматра се дискриминацијом. Зато приликом оглашавања слободних радних места, Национална служба не објављује услове (пол, године старости или ознаку физичког изгледа) и обавештава послодавца да оглас може бити објављен, али без наведених дискриминишућих услова.

У пракси посредовања између послодаваца и оних који посао траже, као услов запослења дешавало се да послодавци за избор кандидата тражи баш неку од наведених карактеристика, за коју се објективно не може рећи да је у вези са обављањем посла.

Улога Националне службе јесте да када процени да је природа посла таква да припадници оба пола, или особе свих старосних доби могу једнако добро да обављају послове, информишу послодавца о томе и скрену му пажњу да и кандидатима другог пола и старосне групације, треба пружити прилику.

Упитан да ли послодавци имају неке повластице приликом запошљавање старијих од 50 година, Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, каже, да тако нешто није предвиђено законом.

– То наравно никако не би смео да буде разлог да се послодавци одричу старијих и искуснијих радника. Напротив. Већ сада је дефицит добрих мајстора који су прошли праву едукацију, а то су управо радници старији од 50 година. Као пример наводим да сам једва за свој посао нашао два добра бравара. На крају сам ангажовао једног који је пред пензијом, јер послодавац с овим старијим радницима не губи време око обуке. Добија готовог мајстора, што је сваком послодавцу најважније – каже Атанацковић.

Да српска привреда којим случајем ради пуним капацитетом послодавци не би били довођени у ситуацију да бирају између младих и старијих од 50 година. Имали би посла и за једне и за друге. Овако, додаје наш саговорник, с једне стране добре и старе мајсторе држите на послу до пензије, а тим заузимате место младима.