Kad krštenica dođe kao kazna

Ukoliko do kraja godine, kako je planirano, bez posla u javnom sektoru ostane više od 35.000 zaposlenih, većina sadašnjih radnika, zakucaće na vrata Nacionalne službe za zapošljavanje. Ako se ovom broju dodaju i zaposleni u državnim preduzećima, koja ostanu bez kupaca ili odu u stečaj do kraja godine broj onih koji ostaju bez posla – još je veći.

Kako statistički podaci potvrđuju da su stariji radnici najbrža rastuća grupa radne snage, glavni problem sa stanovišta nezaposlenosti, nisu više samo mladi, već i stari. S druge strane, ukoliko se starijima ne produži radni vek, to će se odmah reflektovati na penzijski fond, smanjenjem uplata doprinosa za PIO, što će automatski povećati izdvajanja iz budžeta za isplatu penzija, čemu se MMF stalno protivi.

Poseban problem su radnici stariji od 50 godina kojima „krštenica dođe kao kazna”, jer je pitanje ima li poslodavaca u Srbiji kojima trebaju radnici u šestoj deceniji. Ili, ovim bivšim zaposlenima, ne preostaje ništa drugo, nego da od otpremnina koje su dobili, započnu neki svoj biznis.

Uprkos činjenici da je svaki treći prijavljen na birou rada stariji od 50 godina, iz Nacionalne službe za zapošljavanje, poručuju da je poslednjih godina primetan trend rasta zapošljavanja upravo onih koji su napunili 50 godina.

U januaru 2009. je bilo zaposleno je 26.358 starijih od 50 godina, od čega 9.235 žena, da bi na kraju prošle godine taj broj narastao na 35.490, od čega 13.560 žena. Pozitivan trend se nastavio i od početka ove godine pa je u prva tri meseca zaposlenje našlo 8.400 starijih od 50 godina, od toga je 3.250 slabiji pol.

Najviše zaposlenih je s trećim i četvrtim stepenom stručne spreme, ali je primetno i zapošljavanje 98 diplomiranih ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije sa sedmim stepenom stručne spreme.

Najtraženiji među pedestogodišnjacima su ekonomski tehničari s četvrtim stepenom stručne spreme – 256 njih se zaposlilo do početka  godine, bivši gimnazijalci 186, prodavci s trećim stepenom stručne spreme – 183, 140 mašinbravara, 98 knjigovođa…

Upitani koliko je na evidenciji Nacionalne službe starijih od 50 godina i koliko procentualno njih uspe da se zaposli, prvi put, ili ponovo, s biroa rada, odgovaraju, da se trenutno na evidenciji nalazi ukupno 207.250 nezaposlenih starijih od 50 godina.

U periodu od januara do marta 2016. godine zaposleno je 8.400 osoba starijih od 50 godina. I to, na određeno vreme 53,3 odsto ili 4.480 radnika, na neodređeno vreme 22,1 procenat ili 1.857 radnika. Na privremenim i povremenim poslovima je 1.352 radnika ili 16,1 odsto i po ugovoru o delu 576 radnika.

U Nacionalnoj službi naglašavaju da Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, kao svoje prvo načelo propisuje zabranu diskriminacije.

Dovođenje jednog lica u nepovoljniji položaj u odnosu na drugo (po osnovu pola, rođenja, jezika, rase, starosti, trudnoće...), smatra se diskriminacijom. Zato prilikom oglašavanja slobodnih radnih mesta, Nacionalna služba ne objavljuje uslove (pol, godine starosti ili oznaku fizičkog izgleda) i obaveštava poslodavca da oglas može biti objavljen, ali bez navedenih diskriminišućih uslova.

U praksi posredovanja između poslodavaca i onih koji posao traže, kao uslov zaposlenja dešavalo se da poslodavci za izbor kandidata traži baš neku od navedenih karakteristika, za koju se objektivno ne može reći da je u vezi sa obavljanjem posla.

Uloga Nacionalne službe jeste da kada proceni da je priroda posla takva da pripadnici oba pola, ili osobe svih starosnih dobi mogu jednako dobro da obavljaju poslove, informišu poslodavca o tome i skrenu mu pažnju da i kandidatima drugog pola i starosne grupacije, treba pružiti priliku.

Upitan da li poslodavci imaju neke povlastice prilikom zapošljavanje starijih od 50 godina, Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže, da tako nešto nije predviđeno zakonom.

– To naravno nikako ne bi smeo da bude razlog da se poslodavci odriču starijih i iskusnijih radnika. Naprotiv. Već sada je deficit dobrih majstora koji su prošli pravu edukaciju, a to su upravo radnici stariji od 50 godina. Kao primer navodim da sam jedva za svoj posao našao dva dobra bravara. Na kraju sam angažovao jednog koji je pred penzijom, jer poslodavac s ovim starijim radnicima ne gubi vreme oko obuke. Dobija gotovog majstora, što je svakom poslodavcu najvažnije – kaže Atanacković.

Da srpska privreda kojim slučajem radi punim kapacitetom poslodavci ne bi bili dovođeni u situaciju da biraju između mladih i starijih od 50 godina. Imali bi posla i za jedne i za druge. Ovako, dodaje naš sagovornik, s jedne strane dobre i stare majstore držite na poslu do penzije, a tim zauzimate mesto mladima.