Априлско цвеће

У месецу који је већ иза нас прошли смо разна обележавања: 1. април, као дан предизборних обећања, 6. април као дан пријатељства с Немачком, 10. травња, као буђење ноћних мора... А онда су дошли избори. Добро нам дошли! Боље вас снашли!

Победник се знао унапред, али нека цвета хиљаду цветова, па и црвени каранфил и оно цвеће на шубари. Једна цвећка је , међутим, била доминантна и преузела целу фотосинтезу. Слабашни цветићи су се пропињали, и још се пропињу, не би ли ухватили трачак цензуса у фото-финишу.

Доживотни премијер је примао честитке из целог света, што је добро за имиџ Србије. Мирољубиве, да ли и потпуно демократске? Чак се и похвалио да нигде у Европи нема толико доминантне партије. Нема, тамо су се расплинули у стогодишњој демократији и не воле доминацију , ни партије, ни једног човека (свака част Меркеловој).

Наш вођа је и паметан и образован, па не знам зашто баца паре на силне стране саветнике. Ево, ја ћу му дати један користан савет. Бесплатно. Негуј опозицију као најнежније цвеће. Заливај повремено, или стави у инкубатор. Требаће ти. У противном, родиће се трећа Србија – млади ће отићи, пензионери ће помрети (са оваквим пензијама неће моћи поново да спасавају државу), остаће само чланови партије. А онда ће морати да коначно науче да владају собом.

Премијер ће тада можда пасти у депресију јер неће имати кога да побеђује. Ни на изборима, ни на телевизији.

Новак Ђоковић је прави пример како се моћ стиче не мрзећи противника. Додуше и такав мирољубиви Ноле смета Англо-Американцима. Смета им његова апсолутна моћ. Путина још могу да прогутају, али један Србин, па толико моћан...

А наш премијер је Србин, па нека види шта ће.