Aprilsko cveće

U mesecu koji je već iza nas prošli smo razna obeležavanja: 1. april, kao dan predizbornih obećanja, 6. april kao dan prijateljstva s Nemačkom, 10. travnja, kao buđenje noćnih mora... A onda su došli izbori. Dobro nam došli! Bolje vas snašli!

Pobednik se znao unapred, ali neka cveta hiljadu cvetova, pa i crveni karanfil i ono cveće na šubari. Jedna cvećka je , međutim, bila dominantna i preuzela celu fotosintezu. Slabašni cvetići su se propinjali, i još se propinju, ne bi li uhvatili tračak cenzusa u foto-finišu.

Doživotni premijer je primao čestitke iz celog sveta, što je dobro za imidž Srbije. Miroljubive, da li i potpuno demokratske? Čak se i pohvalio da nigde u Evropi nema toliko dominantne partije. Nema, tamo su se rasplinuli u stogodišnjoj demokratiji i ne vole dominaciju , ni partije, ni jednog čoveka (svaka čast Merkelovoj).

Naš vođa je i pametan i obrazovan, pa ne znam zašto baca pare na silne strane savetnike. Evo, ja ću mu dati jedan koristan savet. Besplatno. Neguj opoziciju kao najnežnije cveće. Zalivaj povremeno, ili stavi u inkubator. Trebaće ti. U protivnom, rodiće se treća Srbija – mladi će otići, penzioneri će pomreti (sa ovakvim penzijama neće moći ponovo da spasavaju državu), ostaće samo članovi partije. A onda će morati da konačno nauče da vladaju sobom.

Premijer će tada možda pasti u depresiju jer neće imati koga da pobeđuje. Ni na izborima, ni na televiziji.

Novak Đoković je pravi primer kako se moć stiče ne mrzeći protivnika. Doduše i takav miroljubivi Nole smeta Anglo-Amerikancima. Smeta im njegova apsolutna moć. Putina još mogu da progutaju, ali jedan Srbin, pa toliko moćan...

A naš premijer je Srbin, pa neka vidi šta će.