Пушачи су најзагриженија армија

У свету пуши чак милијарда људи, а 80 одсто уживалаца у дуванским производима су мушкарци. Најмање се пуши на северу, тачније у Норвешкој и на Исланду, а становници источне и југоисточне Европе су најстраственији пушачи на свету. Рекордери у конзумирању цигарета су становници Грчке, Бугарске и Србије. Последње валидне анализе говоре да становник Грчке годишње попуши, у просеку, скоро 3.000 цигарета, а Србин стотинак мање. Дневно за цигарете у Србији се потроши 4.100.000 евра, годишње – милијарду и по евра.  Шта би све могло с тим уштеђеним новцем да се учини?

Према подацима ове поражавајуће статистике, у Србији пуши сваки трећи мушкарац, свака четврта жена и сваки седми адолесцент. Чини се да је можда и најалармантнија чињеница да се у неславном клубу пушача налази и свака трећа трудница! Једна научна студија је открила како 43 одсто жена престану да пуше у трудноћи, али наставе са штетном навиком након што роде дете.

Цигарета садржи више од 4.000 хемикалија, од тога је најмање 250 штетно по здравље, а више од 50 је канцерогено. У Србији сваке године од рака плућа оболи више од 4.000 особа, а пушење је најчешћи узрок тога. Сваке године у Европи од болести повезаних са пушењем умре 700.000 људи, у Србији више од 16.000.

Дуван су у Европу из колонизоване Америке први донели Шпанци и Португалци 1518. године. Највеће заслуге за његово ширење по Европи има француски дипломата на португалском двору, Жан Никот, по коме потиче и назив главног састојка дувана – никотин,  латински Nicotiana tabacum.

Дуван почиње да се гаји у Европи 100 година касније, од 1592. године. У почетку се дуван у Европи није користио за пушење, већ као декоративна и лековита биљка. Веровало се да је дуван лековит и сматрало се да умањује тегобе реуматизма, главобоље, зубобоље и проблеме са очима. Као средство уживања прво су се појавиле цигаре, затим се конзумирао дуван у лули, а на крају цигарете са папирним омотом, од 1739. године. Недуго после почетка употребе дувана као средства за уживање почеле су и расправе о његовој штетности. Прва забележена полемика о штетности дувана била је 1604. године у Енглеској. Тадашња медицина је успела да убеди краља да је „дуван штетан за чула вида и мириса, да уништава мозак и плућа и да човек може да поцрни од конзумирања дувана“. Од тада, Енглеска је прописала нове директиве по којима се уводи већа тарифа на сваки килограм дувана увезен у Енглеску. За време једног од француских краљева из династије Луј, за пушење се добијала и смртна казна. Међутим, ни то није помогло да се искорени пушење у Француској. Дуван су на Балканско полуострво донели Турци почетком 17. века. Фабричка прерада дувана у Србији почела је у другој половини 19. столећа.

Велики број пушача је свестан да пушење шкоди здрављу, али нису довољно упорни да оставе цигарете. Свакоме ко жели да остави пушење потребни су добра воља и план.

У Србији постоји и делује Савез за борбу против пушења, у сваком већем граду основана су саветовалишта у исту сврху, већ пет година на снази је веома рестриктиван закон који забрањује пушење на јавним местима, а у установама а у угоститељским објектима је уживање у дуванском диму дозвољено само у обележеним просторијама. Због недовољног инспекцијског надзора, мали су ефекти тог закон.

Без обзира на то што пушење скраћује животни век и доводи до многих болести, мали број људи успева да се с овом лошом навиком избори на дуге стазе јер хватање укоштац с овим проблемом није нимало лако. Неки успеју сами да оставе цигарете, други прибегавају све бројнијим методама за одвикавање, неки пију таблете, користе фластере, хипнозу, неки се обраћају психологу за помоћ. Било како било, одвикавање од цигарета захтева на првом месту снажну вољу и јак карактер. Код сваког вишегодишњег уживаоца никотина који крене у борбу с овим пороком јавиће се неминовно и никотинске кризе. Оне су праћене раздражљивим стањем, нервозом и непредвидивим променама расположења. Међутим, како време одмиче, симптоми јењавају, кажу психолози, али је проблем што већина људи, чим се јави криза, одустане.