Стипендија „Доситеја” – лифт на степеницама каријере

Стипендија „Доситеја” Фонда за младе таленте Министарства омладине и спорта је као значка на оделу студента завршне године основних и мастер студија у нашој домовини. Запада за око. Блиста посебним сјајем. Једном заденута довека остаје пратилац најуспешнијих младих људи који су је се домогли изванредним знањем. Годишње њом се окити до 1.200 академаца (до 800 на крају основних и до 400 у финишу мастер студија). Сваки добије укупно 300.000 динара, али и обавезу да у Србији ради пет година, после дипломирања. Новац се потроши. Године прођу. Значај стипендије „Доситеја” – не избледи. И за бивше стипендисте она је „лифт” на степеницама каријере, „кључ” којим се отварају врата радионица плаћене стручне праксе, „лампица” што засија над главом послодавца одлучног да младим талентима пружи шансу да стекну радно искуство, али и да их запосли.

Крагујевчанин Марко Милетић (30) био је стипендиста Фонда за младе таленте у академској 2009/10. години, када је завршавао мастер студије на Машинском факултету у родном граду. А завршио их је са просечном оценом 9,45. У јануару ове године докторирао је на Факултету инжењерских наука, како се сада зове бивши крагујевачки „Машинац”. У међувремену добио је посао у компанији „Фијат Крајслер аутомобили Србија”.

– Многе путеве усавршавања омогућило ми је то што сам стипендиста Фонда за младе таленте. Јер сви знају шта је „Доситеја”, не само у Србији, већ и у свету. Са фондом сам највише сарађивао у радионицама које организују. Сигуран сам да ми је то што сам део те фондације помогло да будем примљен, између осталог, и у Унескову летњу школу у току које сам боравио и у Унесковој канцеларији у Венецији. А да фонд у сарадњи са крагујевачким „Фијатом” није организовао радионицу, питање је да ли бих икада крочио у погоне ауто-индустрије – уверава млади доктор инжењерских наука, иза кога је 70 научних радова, а од тога пет објављених у међународним часописима.

Судбоносна радионица била је организована као посета привредном гиганту. Обилазећи фабричке погоне Марку на памет није пало да би ауто-индустрија могла да постане његова преокупација, да ће баш њега позвати у тим младих инжењера.

– Две и по године радио сам на факултету као истраживач сарадник. Само десетак дана после обиласка фабрике стигао ми је позив за тестирање и кренула је прича око мог пријема. У оквиру „Фијатове” селекције за младе таленте у мојој групи одабрано је 15 људи од укупно 1.500 пријављених. Од октобра 2013. године део сам програма развоја младих инжењера „Фијат Крајслер аутомобили” групе широм света. Био сам шест месеци на усавршавању Крајслеровој фабрици џипа у Америци. Сада водим три тима од по двадесетак људи чији је посао професионално одржавање машина – дочарава Милетић.

Његов успех није усамљен пример да не жуде сви успешни школовани таленти за животом у развијенијим земљама и да могу досањати „српски сан”.

– Ја сам дете са села, из радничке породице. Моји родитељи нису високо образовани, нити имућни. Завршила сам факултет и недуго затим запослила се у Београду, а никада ништа нисам добила преко везе – поносно каже Сенка Анђелковић (24), из села Штитари крај Крагујевца.

Све четири године Факултета политичких наука, који је завршила, живела је у Студентском граду. Издржавала се стипендијама, каже, уз минималну финансијску подршку породице. На завршној години основних студија просеком 9,64 изборила се за место међу стипендистима „Доситеје”.

– На уручењу диплома срела сам пуно комшија из чувеног Првог „штреберског” блока „Студењака”. Дипломирала сам 2014. године. Фонд ме је позвао на каријерно саветовање. Охрабрили су ме да се опробам у Националној алијанси за локални економски развој (НАЛЕД). Искористила сам шансу да стекнем прво радно искуство. У НАЛЕД сам ушла 9. фебруара 2015. као стажиста. Шест месеци касније добила сам посао – задовољна је Сенка.

Утисак да је уписала нови факултет, да је чека бескрајно учење и стицање вештина није је напустио од првог радног дана. Њен највећи квалитет, истиче, није диплома у року са високим оценама, него свест да је на почетку радног века полазник без искуства, а да је учење процес који се не завршава.

– Стручна пракса коју својим стипендистима омогућава Фонд за младе таленте драгоцено је професионално искуство. Нашла сам се у кругу доказаних експерата у областима којима се баве, а увек имају имају стрпљења, воље и жеље да ме упуте и помогну да посао урадим најбоље што се може. Нисам очекивала да ће колеге иза којих је завидно радно искуство уважавати идеје младог стажисте као што сам ја, али сам се преварила, професионалци на све обраћају пажњу – објашњава млада дама.

Тренутно ради у тиму подршке групи за унапређење позиције Републике Србије на Дуинг бизнис листи Светске банке, где се државе рангирају по условима пословања за инвестиције. Један од тих услова је издавање грађевинских дозвола, а то је део посла Сенке Анђелковић, сада сарадника за регулаторну реформу у НАЛЕД-у.

– Од ове године грађевинске дозволе се издају електронски, а ја сам спроводила обуке за коришћење тог система и до сада то је мој највећи пословни изазов – закључује Анђелковићева.