Савамала

Док су се у постизборној ноћи бројали гласови, око тридесетак људи у првим сатима 25. априла рушило је махом бесправне бараке, стоваришта и магацине у Савамали. Скривени иза фантомки.

Ако је рушење спроведено по слову закона, зашто је обављено у глуво доба? Зашто су рушитељи носили фантомке и једином сведоку, раднику обезбеђења који се ту затекао, отели мобилни телефон? Ко су и по чијем налогу су радили?

Скандал је што полиција већ две недеље не даје одговоре на ова питања. Комунална полиција тврди да нема везе с тим. Градоначелник Београда Синиша Мали куне се да ниједна градска служба није поступала те вечери.

Како је могуће да неко кришом поруши око 1.000 квадрата у центру Београда и да о томе надлежне службе ништа не знају?

Не зна се прецизно ни шта је све срушено. Тако једна од прича о догађајима у Савамали, која се проширила друштвеним мрежама каже да су моћници са фантомкама истерали убоге људи из убогих уџерица. Псују „пројекат од националног значаја” који је у глуво доба избацио на улицу сиромашне породице. Мондијалисти јадикују над „кућама и кућицама оронулог, али старог Београда”, као да је нестао Косанчићев венац.

О догађају у Савамали зна се само на основу снимака видео-надзора и изјава коју је медијима дао радник обезбеђења. После два сата ујутру, казао је, десетак младића са фантомкама и великим багером гусеницом рушили су објекат који је он чувао.

„Ћале, ништа се ти не секирај, ништа неће да ти фали, ниси ти крив. Бежи одавде”, рекли су му.

Док градска власт, полиција и „Београд на води” ћуте, рашомонијада траје. Према првој и најраспрострањенијој верзији – аутор рушења је власт. Као главни доказ наводе да је све урађено тек пошто су затворена биралишта и стигли први прелиминарни резултати. Али им није јасно због чега ћуте када је РИК рекао своје.

Други тврде да су за све криви наши традиционални непријатељи – странци.

– Који странци? Што би они због чега?

– Како који – они што ’оће да нас дестабилизују!, сведок сам разговора двојице средовечних пријатеља.

Сећате ли се „Платана 2010”? Београђани су били огорчени псеудонаучним објашњењима сече 400 стабала платана дуж Булевара краља Александра. Тек после смене власти сазнали смо да је тадашњи градоначелник Драган Ђилас из градске касе скупо платио помоћ експерта за „кризни менаџмент”, фирму „Брендон” новинарке Бојане Лекић.

Ако је „Београд на води” ангажовао некога за кризни пи ар, онда је то најгоре утрошен новац у историји маркетинга. Кризни пи ар је фантомкама и ћутањем произвео суперкризу. За цену једног примерка „Политике” добиће бољи савет: у оваквим ситуацијама помаже једино да се грађанима што пре саопшти истина.

А за други савет је већ касно: ништа се, па ни најбесправније подигнута барака, не сме рушити ноћу и под фантомкама.