Босна на бурету барута

Сарајево – Босна и Херцеговина је минама најконтаминиранија земља у Европи. Претпоставља се да је 3,7 одсто њене територије прекривено минама заосталим из последњег рата, а разасуте су на више од 1.800 квадратних километара. Досадашњим истраживањем је утврђено да се на 18.600 регистрованих минских поља налази више од 670.000 мина и неексплодираних убојних средстава. Процењује се да је за деминирање, што је, по мишљењу стручњака, реално могуће обавити у наредних десет година, потребно око 800 милиона конвертибилних марака. Тај новац, кажу у Центру за уклањање мина у БиХ – БХМАК не постоји „нити га БиХ може сама обезбедити”.

„Од 1996. па до краја прошле године од мина је очишћено укупно 85.514.310 квадратних метара. У истом периоду од заосталих мина живот је изгубило 474 грађана БиХ, а лакше и теже их је повређено чак 1.613”, напомиње директор БХМАК-а Душан Гавран и констатује да „оволико изгубљених живота и повређених људи довољно опомиње колики значај има наставак противминске акције.”

Гавран не може да прецизира тачан износ који је у протеклих дванаест година утрошен у деминирање, али истиче да су међу страним донаторима на првом месту САД и Канада. Међу земљама Европе он издваја Немачку и Аустрију које су процес деминирања у БиХ годишње помагале са по милион и по до два милиона евра, колико ће, каже, „Немачка дати и ове године.

„Више од два милиона евра стизало је и из Брисела, а ради се о новцу који су давале чланице Европске уније. Кад је у питању Босна и Херцеговина противминска акција је, као и у свим другим ситуацијама, јер се ради о земљи која има специфично унутрашње уређење, финансирана из више извора и са различитих нивоа. Директор БХМАК-а објашњава да је из државне касе годишње издвајано седам и по милиона марака, док су поједине општине давале до милион марака. Истовремено он, као пример добрих и уредних платиша, помиње Дистрикт Брчко и Кантон Сарајево.

Деминирањем у БиХ баве се и организације цивилне заштите, а финансирају их ентитетске владе. У оквиру Министарства одбране, такође, постоји деминерска јединица која новац за своје потребе добија из државне касе.

Процене стручњака да би , најкасније до 2019. године комплетна територија БиХ могла бити потпуно очишћена од мина и других неексплодираних средстава Гавран уважава. Међутим, у разговору за „Политику”, он тврди да ће„ уколико се не обезбеде паре то остати на нивоу лепе замисли”. Савет министара БиХ би, сугерише он, „уколико нам је стало да се што пре ослободимо овог зла, морао годишње за деминирање обезбеђивати од 25 до 30 милиона марака”.

„Технологија деминирања у свету изузетно напредује и под претпоставком да смо у ситуацији да је применимо, а то зависи од средстава, могли би комплетан посао завршити и пре 2019. године” – сигуран је Гавран.

У контексту његових размишљања БХМАК сугерише да се предстојећи 4. април – Дан борбе против мина, обележи организовањем хуманитарних акција, попут спортских такмичења, концерата, те отварања телефонске линије уз слоган „1 КМ за још један сигуран корак”. У саопштењу, које је достављено медијима, се наглашава да се „овом акцијом жели скренути пажња домаћим, а посебно страним донаторима, на потребу даљњег финансирања противминске акције у БиХ”. Истовремено се изражава и очекивање да ће ову акцију подржати сви грађани БиХ, као и политичари, те све јавне и приватне компаније.