Bosna na buretu baruta

Sarajevo – Bosna i Hercegovina je minama najkontaminiranija zemlja u Evropi. Pretpostavlja se da je 3,7 odsto njene teritorije prekriveno minama zaostalim iz poslednjeg rata, a razasute su na više od 1.800 kvadratnih kilometara. Dosadašnjim istraživanjem je utvrđeno da se na 18.600 registrovanih minskih polja nalazi više od 670.000 mina i neeksplodiranih ubojnih sredstava. Procenjuje se da je za deminiranje, što je, po mišljenju stručnjaka, realno moguće obaviti u narednih deset godina, potrebno oko 800 miliona konvertibilnih maraka. Taj novac, kažu u Centru za uklanjanje mina u BiH – BHMAK ne postoji „niti ga BiH može sama obezbediti”.

„Od 1996. pa do kraja prošle godine od mina je očišćeno ukupno 85.514.310 kvadratnih metara. U istom periodu od zaostalih mina život je izgubilo 474 građana BiH, a lakše i teže ih je povređeno čak 1.613”, napominje direktor BHMAK-a Dušan Gavran i konstatuje da „ovoliko izgubljenih života i povređenih ljudi dovoljno opominje koliki značaj ima nastavak protivminske akcije.”

Gavran ne može da precizira tačan iznos koji je u proteklih dvanaest godina utrošen u deminiranje, ali ističe da su među stranim donatorima na prvom mestu SAD i Kanada. Među zemljama Evrope on izdvaja Nemačku i Austriju koje su proces deminiranja u BiH godišnje pomagale sa po milion i po do dva miliona evra, koliko će, kaže, „Nemačka dati i ove godine.

„Više od dva miliona evra stizalo je i iz Brisela, a radi se o novcu koji su davale članice Evropske unije. Kad je u pitanju Bosna i Hercegovina protivminska akcija je, kao i u svim drugim situacijama, jer se radi o zemlji koja ima specifično unutrašnje uređenje, finansirana iz više izvora i sa različitih nivoa. Direktor BHMAK-a objašnjava da je iz državne kase godišnje izdvajano sedam i po miliona maraka, dok su pojedine opštine davale do milion maraka. Istovremeno on, kao primer dobrih i urednih platiša, pominje Distrikt Brčko i Kanton Sarajevo.

Deminiranjem u BiH bave se i organizacije civilne zaštite, a finansiraju ih entitetske vlade. U okviru Ministarstva odbrane, takođe, postoji deminerska jedinica koja novac za svoje potrebe dobija iz državne kase.

Procene stručnjaka da bi , najkasnije do 2019. godine kompletna teritorija BiH mogla biti potpuno očišćena od mina i drugih neeksplodiranih sredstava Gavran uvažava. Međutim, u razgovoru za „Politiku”, on tvrdi da će„ ukoliko se ne obezbede pare to ostati na nivou lepe zamisli”. Savet ministara BiH bi, sugeriše on, „ukoliko nam je stalo da se što pre oslobodimo ovog zla, morao godišnje za deminiranje obezbeđivati od 25 do 30 miliona maraka”.

„Tehnologija deminiranja u svetu izuzetno napreduje i pod pretpostavkom da smo u situaciji da je primenimo, a to zavisi od sredstava, mogli bi kompletan posao završiti i pre 2019. godine” – siguran je Gavran.

U kontekstu njegovih razmišljanja BHMAK sugeriše da se predstojeći 4. april – Dan borbe protiv mina, obeleži organizovanjem humanitarnih akcija, poput sportskih takmičenja, koncerata, te otvaranja telefonske linije uz slogan „1 KM za još jedan siguran korak”. U saopštenju, koje je dostavljeno medijima, se naglašava da se „ovom akcijom želi skrenuti pažnja domaćim, a posebno stranim donatorima, na potrebu daljnjeg finansiranja protivminske akcije u BiH”. Istovremeno se izražava i očekivanje da će ovu akciju podržati svi građani BiH, kao i političari, te sve javne i privatne kompanije.