Москва: Збогом Опек

ОПЕК је практично изумро као јединствена организација. Седамдесете године прошлог века, када је група држава Залива могла да утиче на услове светске трговине нафтом, треба заборавити. Овим речима, Игор Сечин, први човек водеће руске петрокомпаније „Росњефт”, оценио је садашње стање дубоко разједињеног картела, који барем на папиру, контролише трећину светског снабдевања стратешком сировином.

Сечин, најдоследнији противник уплитања Русије у преговоре с ОПЕК-ом о евентуалном солидарном замрзавању производње (ради подстицаја раста цене), „реквијем за ОПЕК” изложио је Ројтерсу у недељу – пре него што је Ријад објавио смену утицајног министра енергетике Алија ел Наимија.

Као један од најближих сарадника председника Владимира Путина, Сечин је одавно и јавно против било каквог уплитања Русије у преговоре с ОПЕК-ом око евентуалног здруженог и солидарног замрзавања производње, јер то „не приличи светској сили”, преноси Ројтерс.

„Са ким тамо да се договарамо и о чему” – тако је Сечин прокоментарисао позив Русији да учествује у међународним нафташким преговорима 17. априла у Дохи. Као што је већ познато, ти преговори су неславно пропали – упркос великом залагању Русије, Саудијске Арабије, Катара и Венецуеле – и то након изненадне интервенције саудијског принца Мухамеда бин Салмана.

Ако је веровати Сечину, Русија више никада не би ни требало да преговара са ОПЕК-ом, будући да, по његовом уверењу, данас на глобалном петротржишту делује скуп објективних фактора који спречавају да било какав картел или групација диктирају баснословним бизнисом.

Сечинову процену да „унутрашње зађевице убијају ОПЕК” колико јуче потврдиле су најновије поруке водећих ривала унутар картела Саудијске Арабије и Ирана, и то уочи самита те групе петроизвозника, који ће се одржати почетком јуна у Бечу.

Економско надметање Саудијске Арабије са Ираном, Русијом и другима на светском петротржишту неће утихнути све док се разреше „стратешка питања у региону – у Јемену и Сирији”, оценио је Амир Хосеин Заманинија, помоћник иранског министра енергетике у изјави коју преноси „Волстрит џорнал”.

И док вишеструка ратна драма траје у Сирији и Јемену (одакле су јуче проирански побуњеници гађали град Камис Мушаит на југозападу Саудијске Арабије), Техеран и Ријад настављају бесомучну трку за удео на светском тржишту. „Саудијска Арабија предвиђа значајан скок светске тражње нафте за нова 1,2 милиона барела дневно. Ријад ће енергично бранити свој удео на светском тржишту, одлучан да очува статус најпоузданијег снабдевача”, изјавио је јуче Халид ел Фалих, новопостављени министар енергетике Саудијске Арабије, иначе вршњак Игора Сечина.

Са супротне стране Персијског залива, Мохамад Шаријатмадари, заменик иранског председника за извршне послове, поручио је да је петроиндустрија „покретачка сила иранске економије”. Истовремено, иранска државна новинска агенција ФНА објавила вест о драматичном скоку производње и извоза црног злата (за 50 одсто) на тржиште четири највеће муштерије: Кине, Индије, Јапана и Јужне Кореје.

Према наводима званичног Техерана, производња нафте у Ирану убрзано се приближава нивоу од два милиона барела дневно, колико је износила пре увођења западних санкција, укинутих у јануару ове године. „Иран је готово спреман да разговара са чланицама ОПЕК-а о ограничавању производње”, пренела је јуче агенција Блумберг.

У међувремену, западни посматрачи истовремено уочавају пад извоза саудијске нафте у САД, Јапан и Европу. Будући да цена барела последњих седмица непрестано расте, неизвесно је да ли ће картел поставити тему замрзавања производње на дневни ред, скептичне су банке Морган Стенли и Барклиз.

Шта може бити заједничка тема Саудијске Арабије и Ирана на предстојећем самиту ОПЕК-а у Бечу, у овом тренутку је загонетка.