Moskva: Zbogom Opek

OPEK je praktično izumro kao jedinstvena organizacija. Sedamdesete godine prošlog veka, kada je grupa država Zaliva mogla da utiče na uslove svetske trgovine naftom, treba zaboraviti. Ovim rečima, Igor Sečin, prvi čovek vodeće ruske petrokompanije „Rosnjeft”, ocenio je sadašnje stanje duboko razjedinjenog kartela, koji barem na papiru, kontroliše trećinu svetskog snabdevanja strateškom sirovinom.

Sečin, najdosledniji protivnik uplitanja Rusije u pregovore s OPEK-om o eventualnom solidarnom zamrzavanju proizvodnje (radi podsticaja rasta cene), „rekvijem za OPEK” izložio je Rojtersu u nedelju – pre nego što je Rijad objavio smenu uticajnog ministra energetike Alija el Naimija.

Kao jedan od najbližih saradnika predsednika Vladimira Putina, Sečin je odavno i javno protiv bilo kakvog uplitanja Rusije u pregovore s OPEK-om oko eventualnog združenog i solidarnog zamrzavanja proizvodnje, jer to „ne priliči svetskoj sili”, prenosi Rojters.

„Sa kim tamo da se dogovaramo i o čemu” – tako je Sečin prokomentarisao poziv Rusiji da učestvuje u međunarodnim naftaškim pregovorima 17. aprila u Dohi. Kao što je već poznato, ti pregovori su neslavno propali – uprkos velikom zalaganju Rusije, Saudijske Arabije, Katara i Venecuele – i to nakon iznenadne intervencije saudijskog princa Muhameda bin Salmana.

Ako je verovati Sečinu, Rusija više nikada ne bi ni trebalo da pregovara sa OPEK-om, budući da, po njegovom uverenju, danas na globalnom petrotržištu deluje skup objektivnih faktora koji sprečavaju da bilo kakav kartel ili grupacija diktiraju basnoslovnim biznisom.

Sečinovu procenu da „unutrašnje zađevice ubijaju OPEK” koliko juče potvrdile su najnovije poruke vodećih rivala unutar kartela Saudijske Arabije i Irana, i to uoči samita te grupe petroizvoznika, koji će se održati početkom juna u Beču.

Ekonomsko nadmetanje Saudijske Arabije sa Iranom, Rusijom i drugima na svetskom petrotržištu neće utihnuti sve dok se razreše „strateška pitanja u regionu – u Jemenu i Siriji”, ocenio je Amir Hosein Zamaninija, pomoćnik iranskog ministra energetike u izjavi koju prenosi „Volstrit džornal”.

I dok višestruka ratna drama traje u Siriji i Jemenu (odakle su juče proiranski pobunjenici gađali grad Kamis Mušait na jugozapadu Saudijske Arabije), Teheran i Rijad nastavljaju besomučnu trku za udeo na svetskom tržištu. „Saudijska Arabija predviđa značajan skok svetske tražnje nafte za nova 1,2 miliona barela dnevno. Rijad će energično braniti svoj udeo na svetskom tržištu, odlučan da očuva status najpouzdanijeg snabdevača”, izjavio je juče Halid el Falih, novopostavljeni ministar energetike Saudijske Arabije, inače vršnjak Igora Sečina.

Sa suprotne strane Persijskog zaliva, Mohamad Šarijatmadari, zamenik iranskog predsednika za izvršne poslove, poručio je da je petroindustrija „pokretačka sila iranske ekonomije”. Istovremeno, iranska državna novinska agencija FNA objavila vest o dramatičnom skoku proizvodnje i izvoza crnog zlata (za 50 odsto) na tržište četiri najveće mušterije: Kine, Indije, Japana i Južne Koreje.

Prema navodima zvaničnog Teherana, proizvodnja nafte u Iranu ubrzano se približava nivou od dva miliona barela dnevno, koliko je iznosila pre uvođenja zapadnih sankcija, ukinutih u januaru ove godine. „Iran je gotovo spreman da razgovara sa članicama OPEK-a o ograničavanju proizvodnje”, prenela je juče agencija Blumberg.

U međuvremenu, zapadni posmatrači istovremeno uočavaju pad izvoza saudijske nafte u SAD, Japan i Evropu. Budući da cena barela poslednjih sedmica neprestano raste, neizvesno je da li će kartel postaviti temu zamrzavanja proizvodnje na dnevni red, skeptične su banke Morgan Stenli i Barkliz.

Šta može biti zajednička tema Saudijske Arabije i Irana na predstojećem samitu OPEK-a u Beču, u ovom trenutku je zagonetka.