Грчка не одустаје од драгуља са Партенона

Повраћај скулптура које су две хиљаде година стајале на атинском Акропољу, пре него што их је британски дипломата лорд Елгин из Грчке пренео у Британију, горућа су међународна тема у култури већ извесно време. Иако је Елгин, како пише АФП, имао дозволу да изнесе дела из Отоманског царства које је тада владало Грчком, Атина њихово преношење сматра кривичним делом и не одустаје од идеје да их врати. Прича постаје још актуелнија у време двестогодишњице од дана када је Британски парламент одлучио да за 35.000 фунти откупи колекцију од Елгина, који ју је невољно продао будући да су трошкови њеног допремања били два пута већи од зараде коју је овом трансакцијом остварио. За грчке „културњаке” тај 7. јун 1816. остао је заувек забележен као „црни датум”.

Како пише „Гардијан”, на само неколико метара од Британског музеја, у чијем су поседу спорна уметничка дела, ових дана освануо је велики билборд на којем је, поред достигнућа која се приписују Грчкој када је у питању савремена демократија, истакнута још једна реченица: „Вратите нам наше скулптуре.”

Осим овог вида борбе, који су финансирали активисти из Аустралије, влада Грчке тренутно разматра алтернативне начине који би били у складу са међународним законодавством како би од Британског музеја повратила „Партенонске драгуље”. Како је објаснио министар културе Грчке Аристидес Балтас, његова земља покушава да убеди друге земље да јој постану савезници у овој борби са Британским музејом како би на своју страну успела да придобије и Уједињене нације.

– Руководили смо се следећом логиком: ако УН представљају све светске нације и ако се све оне сложе да би скулптуре требало вратити тамо где припадају, онда ћемо ићи на суд и гонити Британски музеј – рекао је Балтас, додајући да Партенон нико у Грчкој не доживљава само као грчко, већ као наслеђе целог човечанства.

Према неким правним стручњацима за поље реституције у култури у чије је списе савета датих Грчкој „Гардијан” имао увид, Елгин је свакако превазишао своја овлашћења и како то оцењује Амал Клуни, стручњак за људска права, ова земља има све основе да тражи повраћај дела. Грчка би, тако, могла да тужи Уједињено Краљевство пред Европским судом за људска права или би Унеско могао да затражи саветодавно мишљење од Међународног суда правде. Такав потез могао би да подстакне Британију да пристане на погодбу или медијацију, пошто је ова земља до сада игнорисала све грчке молбе и предлоге.

Друга група правника упозорава на могућност да суд одлучи супротно интересима Атине из неког техничког, процедуралног или другог правног разлога, посебно јер у овом домену не постоји недвосмислена и јасна пракса. То би заувек зауставило процес евентуалног уједињења монументалног споменика са скулптурама које су га некада красиле.

Последњи случај у вези са овом темом који је изазвао дипломатски скандал био је онај из децембра 2014, када је Британски музеј одлучио да обезглављену статуу посвећену Илисосу, грчком божанству река и једну од оних које сада Атина тражи назад, позајми музеју „Ермитаж” у Санкт Петербургу. То је био први случај да нека из такозване „Елгинове збирке статуа” напусти Велику Британију, а цела процедура обављена је тако да су, како је писао „Њујорк тајмс”, челници Британског музеја огласили читав посао тек након што су двомесечни договори завршени и након што је дело стигло у Санкт Петербург. Због тога су се вербално сукобили, с једне стране, грчки премијер Антонис Самарас, и с друге председавајући одбора Британског музеја Ричард Ламберт, директор те куће Нил Мекгрегор и директор „Ермитажа” Михаил Пјотровски. Самарас је, како је писао АП, сматрао да је реч о провокацији, а да пут статуе у Русију оповргава досадашње тврдње Велике Британије да дела не може да врати пошто су исувише деликатна да би била померана.