Grčka ne odustaje od dragulja sa Partenona

Povraćaj skulptura koje su dve hiljade godina stajale na atinskom Akropolju, pre nego što ih je britanski diplomata lord Elgin iz Grčke preneo u Britaniju, goruća su međunarodna tema u kulturi već izvesno vreme. Iako je Elgin, kako piše AFP, imao dozvolu da iznese dela iz Otomanskog carstva koje je tada vladalo Grčkom, Atina njihovo prenošenje smatra krivičnim delom i ne odustaje od ideje da ih vrati. Priča postaje još aktuelnija u vreme dvestogodišnjice od dana kada je Britanski parlament odlučio da za 35.000 funti otkupi kolekciju od Elgina, koji ju je nevoljno prodao budući da su troškovi njenog dopremanja bili dva puta veći od zarade koju je ovom transakcijom ostvario. Za grčke „kulturnjake” taj 7. jun 1816. ostao je zauvek zabeležen kao „crni datum”.

Kako piše „Gardijan”, na samo nekoliko metara od Britanskog muzeja, u čijem su posedu sporna umetnička dela, ovih dana osvanuo je veliki bilbord na kojem je, pored dostignuća koja se pripisuju Grčkoj kada je u pitanju savremena demokratija, istaknuta još jedna rečenica: „Vratite nam naše skulpture.”

Osim ovog vida borbe, koji su finansirali aktivisti iz Australije, vlada Grčke trenutno razmatra alternativne načine koji bi bili u skladu sa međunarodnim zakonodavstvom kako bi od Britanskog muzeja povratila „Partenonske dragulje”. Kako je objasnio ministar kulture Grčke Aristides Baltas, njegova zemlja pokušava da ubedi druge zemlje da joj postanu saveznici u ovoj borbi sa Britanskim muzejom kako bi na svoju stranu uspela da pridobije i Ujedinjene nacije.

– Rukovodili smo se sledećom logikom: ako UN predstavljaju sve svetske nacije i ako se sve one slože da bi skulpture trebalo vratiti tamo gde pripadaju, onda ćemo ići na sud i goniti Britanski muzej – rekao je Baltas, dodajući da Partenon niko u Grčkoj ne doživljava samo kao grčko, već kao nasleđe celog čovečanstva.

Prema nekim pravnim stručnjacima za polje restitucije u kulturi u čije je spise saveta datih Grčkoj „Gardijan” imao uvid, Elgin je svakako prevazišao svoja ovlašćenja i kako to ocenjuje Amal Kluni, stručnjak za ljudska prava, ova zemlja ima sve osnove da traži povraćaj dela. Grčka bi, tako, mogla da tuži Ujedinjeno Kraljevstvo pred Evropskim sudom za ljudska prava ili bi Unesko mogao da zatraži savetodavno mišljenje od Međunarodnog suda pravde. Takav potez mogao bi da podstakne Britaniju da pristane na pogodbu ili medijaciju, pošto je ova zemlja do sada ignorisala sve grčke molbe i predloge.

Druga grupa pravnika upozorava na mogućnost da sud odluči suprotno interesima Atine iz nekog tehničkog, proceduralnog ili drugog pravnog razloga, posebno jer u ovom domenu ne postoji nedvosmislena i jasna praksa. To bi zauvek zaustavilo proces eventualnog ujedinjenja monumentalnog spomenika sa skulpturama koje su ga nekada krasile.

Poslednji slučaj u vezi sa ovom temom koji je izazvao diplomatski skandal bio je onaj iz decembra 2014, kada je Britanski muzej odlučio da obezglavljenu statuu posvećenu Ilisosu, grčkom božanstvu reka i jednu od onih koje sada Atina traži nazad, pozajmi muzeju „Ermitaž” u Sankt Peterburgu. To je bio prvi slučaj da neka iz takozvane „Elginove zbirke statua” napusti Veliku Britaniju, a cela procedura obavljena je tako da su, kako je pisao „Njujork tajms”, čelnici Britanskog muzeja oglasili čitav posao tek nakon što su dvomesečni dogovori završeni i nakon što je delo stiglo u Sankt Peterburg. Zbog toga su se verbalno sukobili, s jedne strane, grčki premijer Antonis Samaras, i s druge predsedavajući odbora Britanskog muzeja Ričard Lambert, direktor te kuće Nil Mekgregor i direktor „Ermitaža” Mihail Pjotrovski. Samaras je, kako je pisao AP, smatrao da je reč o provokaciji, a da put statue u Rusiju opovrgava dosadašnje tvrdnje Velike Britanije da dela ne može da vrati pošto su isuviše delikatna da bi bila pomerana.