Салса и метак

Кад тенкови и батаљони суседних држава запоседну тропски простор на граници отаџбине, као што су то урадиле војске Венецуеле и Еквадора, то би требало да значи да је народ у страху од рата, „потиштен, али достојанствен”. И да се куне у свој патриотизам и одбрану родне груде. Али у земљи магичног реализма чувеног Колумбијца Гарсије Маркеса, стварност је фантастичнија од фикције, а народ навикао на унутрашња крвопролића прати догађаје и зачињава их својим духом.

Колумбијска авијација и пешадија је, наиме, у суботу прешла на еквадорску територију и тамо на спавању убила двадесетак герилаца, међу којима и Раула Рејеса, другог човека у Фарку. Испоставило се да Еквадор на својој територији пружа гостопримство овој герили која сеје страх и смрт по Колумбији, а са њом „из хуманитарних разлога” шурује и Уго Чавес, венецуелански председник који је вербално заратио са Колумбијом, због њеног „подаништва” светској империји.

Тек, како пише колумбијски „Тијемпо”, у једном фризерском салону у центру Боготе избио је прави земљотрес. Нова муштерија, дама у осредњим годинама, ушла је ужурбано и усплахирено. „Подшишај ме и извуци праменове, хоћу да удешена дочекам метак венецуеланског војника”, рекла је фризерки. Нису они заинтересовани да троше муницију на тебе, одговорила јој је млада девојка. Ја са својим друштвом крећем на границу за викенд да им одржим часове салсе.

Друга је жена била много директнија: развела сам се, па једва чекам да дођу комшије из Венецуеле. Уместо домаћица које су до сада из Венецуеле због несташица намирница прелазиле границу да покупују робу у самопослугама, сада ће ваљда доћи и неки наочити пуковници.

Мало више патриотског духа показао је карикатуриста истог листа. Страдали герилски вођа био је живописни карактер: на руци којом је пуцао из калашњикова носио је златан „ролекс”, а побуњеничке активности и преговоре бележио је уредно у један од своја три компјутера. Удешена рођака долази код лекара у мртвачницу. Дошли сте по тело Рејеса? – пита лекар. Не, по „ролекс”, одговара рођака.

У много озбиљнијем стилу колумниста Карлос Кастиљо Кардона описује ситуацију у којој је Колумбија у борби против крваве паравојске прешла границу и прекршила међународне принципе. Не марећи за ту тричарију, Вашингтон је пружио пуну подршку Колумбији, у њеној борби „против тероризма”.

Уз велико олакшање што нема више Рејеса, пише Кардона, многи мисле да ће то помоћи председнику Колумбије да буде реизабран на још шест година. Уколико похватамо сву деветорицу из паравојног штаба, Урибе ће бити биран још педесет година. А што се тиче уласка на туђу територију, Колумбија је из каубојских филмова научила да поштује принципе међународног права. Кад шерифи јуре бандите, а они пређу Рио Браво, и уђу у Мексико, шерифи обустављају потеру. Али каубоји настављају трку за бандитима, што у суседним земљама изазива позивање на кршење међународног права.

Када је о међународном поретку, и суду, реч, у Колумбији се шири дебата да ли је председник Алваро Урибе учинио прави потез најављујући тужбу против венецуеланског председника Уга Чавеса пред Међународним судом правде у Хагу. Урибе хоће свог противника да оптужи за „саучесништво у геноциду” јер помаже „материјално, територијално и идеолошки” герилу Фарк. Колумбија, као и многе друге земље Латинске Америке, обилује правним стручњацима иако је кршење правних принципа свакодневно. Они упозоравају да је Богота, држећи се свог пријатељства са Вашингтоном, увек оштро одбијала надлежности хашког суда, па не може сада да се обрати њему за помоћ.

И док Америка подржава Колумбију као најближег савезника из свог непослушног дворишта, Чавес грми да је ова земља постала латиноамерички Израел. Одговара му гомила експерата из Њујорка и Вашингтона: дај онда да још мало наоружамо „латиноизраелце” па да запоседну све неподобне територије. Али приближава се викенд. Време је за салсу. Латинска Америка спрема се за луди ритам игре. Ником није до ратовања.