Срце се брани на фронту против цигарета

Како смањити број умрлих од болести срца и крвних судова? Савет који је учесницима у Београду управо одржаног конгреса Европског удружења за кардиоваскуларну и ендоваскуларну хирургију (ЕСЦВС) дао проф. др Ричард Пето своди се на једноставну инструкцију – отворите фронт против пушења! Овај британски експерт за медицинску статистику и епидемиологију, професор универзитета Оксфорд, за своју бескомпромисну борбу против пушења од енглеске краљице 1999. добио је титулу сера. Зову га и „напашћу”, ноћном мором дуванске индустрије.

Докторима који се са последицама пушења боре у операционим салама на скупу у Београду поручио је да постоје три ствари које ефектно могу да смање смртност од кардиоваскуларних болести: да се повећају порези на дуван, да се цене цигарета дуплирају или чак утроструче и да се преполови потрошња цигарета. Елиминисањем никотина као узрочника рака и кардиоваскуларних болести, национални буџети за здравство располагали би знатним средствима која би могла да буду искоришћена у лечењу других болести.

О томе како се са овом лошом навиком изборити, учесницима конгреса Европског удружења за кардиоваскуларну и ендоваскуларну хирургију у Београду је говорио и сер Ричард Пето, британски експерт кога називају „ноћном мором” дуванске индустрије

У дебати која је уследила, др Маријан Зембала, иначе пољски министар здравља, подсетио је сер Петоа да би велика победа била забрана рекламирања цигарета. Британски експерт се са сугестијом делимично сложио и поновио да би се одлучна битка добила поскупљењем цигарета и високим порезима.

Иначе, Британија предњачи по ценама цигарета у Европској унији – у просеку, нешто више од 11 евра за паклицу, што је готово 1,5 евра скупље него у другопласираној Ирској и скоро три евра више него у трећепласираној Француској. Од препорука да се ценовном политиком сузбије пушење, у ЕУ су најдаље Литванија, Летонија, Бугарска, Аустрија и Чешка, државе у којима паклица у просеку кошта од два до 3,5 евра. У Србији, цигарете просено коштају 1,2 евра, што нас уз Белорусију сврстава у „пушачке рајеве” у конкуренцији земаља ван ЕУ.

Да је пушење један од главних фактора ризика за болести крвних судова, потврђује и васкуларни хирург проф. др Лазар Давидовић.

– Анеуризма је проширење крвног суда, које може да захвати било који крвни суд, а најчешће захвата трбушну аорту. Није сваки пацијент обавезно пушач, али огромна већина јесте. Пушење, повишени ниво масноћа у крви, висок крвни притисак и гојазност су главни фактори ризика, а они су код нашег становништва веома заступљени. Зато већ годинама у Србији имамо убедљиво највећи број операција анеуризми, у поређењу са европским земљама. Ништа не чинимо ни као појединци, ни као друштво да променимо лоше навике – упозорава др Давидовић, иначе и директор Клинике за за васкуларну хирургију КЦС.

У оквиру ове конгресне сесије, стручњаци су полемисали о још једној контроверзној теми: да ли је боље оболелу и сужену срчану, бубрежну или каротидну артерију лечити класичном хируршком интервенцијом или уградњом стента.

– У васкуларној хирургији копља се највише ломе код болести аорте. Многи лекари, а поготову пацијенти, склонији су минимално агресивним процедурама, односно уградњи стента. Лекар је дужан да пацијенту подробно објасни колики ће ефекат имати уграђени стент, а колико операција – каже овај хирург.

Уградња стента има предност код болесника који осим болести аорте има и хронична обољења плућа и бубрега, или је артерија оштећена на хируршки неприступачном месту. Ако је болесник на пример већ имао операцију на грудном кошу или трбуху, нова операција је увек ризичнија и у таквим случајевима пацијенту је потребно ставити стент.

– За особе до 65 година, које имају анеуризму трбушне аорте, а немају никакву значајну болест срца или плућа – стент није опција. За младог човека  боља је операција, управо зато да би могао да настави да живи квалитетним животом, још две, три деценије. Ако би му био уграђен стент, после пет година од ове интервенције шансе да се поново појави исти проблем су 40 одсто – објаснио је у свом предавању др Лазар Давидовић, који је по завршетку конгреса преузео функцију председника Европског удружења за кардиоваскуларну и ендоваскуларну хирургију.