Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Државни посао више није најомиљенији

Само 4,8 одсто анкетираних 2012. желело је да ради у домаћим фирмама, али би сада у њима хтело да се запосли 17 одсто испитаних. – Били би задовољни платом од 72.000 динара
Државни посао више није најомиљенији
НИС, једна од домаћих компанија у којима би грађани волели да раде (Фото М. Мијушковић)

Да би грађани Србије највише волели да раде у некој страној компанији или јавном предузећу, потврдило је и овогодишње истраживање сајта Инфостуд, „Најпожељнији послодавац 2016”. Наши људи код послодаваца највише цене добре међуљудске односе и радну атмосферу. На другом месту су прилике за стручно усавршавање и напредовање, док је висина плате трећи разлог због којег би већина међу 10.000 испитаних у фебруару и марту ове године, кад би им се пружила прилика, изабрали странца за послодавца или неку од државних фирми.

Међу критеријумима који утичу на атрактивност послодавца су и сигурност радног места, углед и репутација компаније, али и добар третман запослених.

Учесници у истраживању су бирали најпожељније послодавце на основу личног суда, навели су шта послодавца чини атрактивним, колику зараду очекују и какав тип компаније прижељкују.

Десет најбоље оцењених компанија су: „Кока-Кола”, на другом месту је НИС, а на трећем „Теленор”. Од домаћих компанија најпожељнија је Електропривреда Србије, на четвртом месту, а „Телеком Србија” је на петом. Следе три стране фирме: „Нордеус”, „Мајкрософт софтвер” и „Филип Морис”, а последња два места ове листе десет најпожељнијих послодаваца заузимају „Пошта Србије” и „Делта холдинг”.

Трећина размишља о промени посла
За свог најпожељнијег послодавца ради тек 24 одсто запослених испитаника у овом истраживању.На питање да ли размишљају о промени посла, 73 одсто анкетираних је дало потврдан одговор, док је готово трећина навела да ту могућност не разматра.На промену посла су најспремнији запослени који код истог послодавца раде од две до седам година. Они који за истог послодавца раде више од седам година или мање од две године, ређе размишљају о промени посла.  О новом послу најчешће размишљају запослени између 41 и 50 година старости, а најмање они између 19 и 25 година.

У односу на тип власништва, највећи број испитаника, готово 40 одсто, сматра да је најбоље радити за приватне компаније у страном власништву. У државним фирмама би радило више од четвртине анкетираних, док би се око 17 одсто испитаних одлучило за домаћу приватну компанију.

Ови резултати представљају значајну промену, напомињу у односу на 2012. годину, када се у сличном истраживању већина учесника определила за рад у државним компанијама, готово две петине, а свега 27 одсто бирало је приватну компанију са претежно страним капиталом.

Такође, порасло је поверење у домаће компаније, јер је 2012. само 4,8 одсто анкетираних желело да ради у домаћој приватној компанији, а сада тај проценат износи око 17 процената.

Када се резултати укрсте са демографским подацима, види се да би испитаници са вишим образовањем радије радили у приватној компанији, док су за испитанике са више од 50 година старости и нижим образовања занимљивије државне фирме.

Занимљиво је да је плата са којом би наши људи били задовољни око 72.000 динара. Толика је, наиме, просечна зарада која се очекује од пожељног послодавца. Жене очекују приметно нижу плату – око 65.000 динара у поређењу с мушкарцима који прижељкују 80.000 динара. Жене које су учествовале у анкети имају виши ниво образовања од мушкараца, а очекују ниже плате.

 Када се добијени резултати посматрају у односу на старост испитаника, види се да највеће плате очекују они који имају до 18 година старости – и то 155.000 динара, затим испитаници који имају више од 50 година – око 79.000 у просеку, док би се они између 19 и 26 година задовољили са 58.000 динара.

 

 

 

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.