Магични на суду

У Нишу постоји довољно неона, бетона и асфалта. Сасвим довољно за герилско деловање Магичног који је, попут десперада из филмова Роберта Родригеза, ходајући скандал који лелуја јужном пругом и њеном престоницом, до којег тешко допиру закони федералног шерифа.

Магични је овога пута заиста забрљао, јер је оставио трагове, односно претеће поруке које су стигле до градоначелника Ниша Зорана Перишића. И зато му је локални суд пресудио да плати 100.000 динара глобе, али Зоран Ћирић, познатији као Магични, не жели да његови читаоци помисле како је под старе дане, један од највећих српских писаца, постао локална егзотична зверка, ухваћена у замку јужњачке егзотичне политичке власти.

Стварајући од Ниша српски Макондо, задња пошта Нишвил, Зоран Ћирић је стварни свет убогог југа и официрских зграда, живахне паланке и погане политике, у којој пулсирају рокенрол вибрације и љута младеж, овековечио у својој жестокој, сочној литератури.

И Магични није, као неки, збрисао из свог града-експеримента, већ је остао његов пуноправни и пунокрвни члан, те се само чекао тренутак када ће његов револверашки темперамент победити његову малограђанштину и када ће Магични разоружати Зорана Ћирића, када ће му отети мобилни и послати поруке. То хај-тек писаније га је, уместо на вешала, ставило на стуб срама.

И, шта сад? Уместо да руча и трачари по београдским кичерајским ресторанима, да се мота по амбасадама или луња око Српске академије наука и уметности, Магични је одлучио да обитава у Нишвилу, митском граду јужне Србије.

А може ли, ипак, Нишвил да опрости свом несташном момку који је, попут сваког писца тешке категорије, толико неприлагођен свакодневној дисциплини преживљавања, да је као адвоката ангажовао земљака Бошка Ристића. Чак је и тај тактички потез показао како Магични најбоље гађа у сопствену ногу, јер је жути Ристић правник који је толико разбуцао реформу правосуђа, да ни до данас не може да се састави.

И како да такав адвокат добије процес у граду, у ком сада владају Ристићеви жестоки политички противници, напредњаци.

Магични заслужује рехабилитацију, иако није марширао са Дражиним брадоњама, већ годинама покушава да Нишвилу подари дух урбаних гериљероса и смањи утицај разнобојних локалполитичких мутикаша.

Стварајући од Ниша препознатљиви књижевни топоним, Магични заслужује да га тај град, који је некада производио телевизоре, а сада као да производи безнађе, препозна као своју највећу ходајућу културну баштину.

И толерише, понекад, његове излете у скандал, јер какав би то био велики српски писац, ако би био другачије сорте. Не заборави, Магични. Неки од највећих ликова српске књижевности су заглавили и у бајбокани. Попут Нушића, на пример.

Ћира неће да плати сто хиљадарки, али није ваљда власт толико блесава, па да Магичног стрпа иза решетака. Иако видим како шиљи перо и изазива на двобој највеће српске шефове.