Универзитет у Крагујевцу обележио 40 година рада

Крагујевац – Универзитет у Крагујевцу обележио је 40 година рада, а прослава је започела сечењем славског колача, будући да је 21. мај и слава ове високошколске установе – Свети Јован Богослов. Прослави уприличеној у Свечаном салону Ректората Крагујевачког универзитета присуствовали су представници САНУ, министарстава просвете и правде, градоначелници градова у којима су седишта неких од 12 факултета ове образовне установе, а свечаност је увеличао председник Србије Томислав Николић.

Уобичајена атмосфера на оваквим скуповима попримила је нешто другачији тон после говора ректора Крагујевачког универзитета, проф. др Небојше Арсенијевића, с којим председник Србије није желео да полемише, али га је замолио да „разради своје тезе”.

Потенцирајући улогу кнеза Милоша Обреновића и његових помагача који су 1838. године у Крагујевцу основали Лицеј, прву српску високу школу, ректор Арсенијевић је рекао да су ти људи „знали шта треба да се ради, али још боље шта не треба и не сме да се ради”.

Правећи паралелу с данашњим временом, ректор Арсенијевић је оставио могућност да присустни закључе како они који данас воде нашу државу и образовање понекад раде и оно што не би требало.

– Нама је потребна здрава хијерархија, заснована на знању, раду и доброти. Потребно је и да се одупремо онима који нам поручују да више ништа не знамо и не умемо да радимо. Ми морамо да сачувамо себе. Не кажем да наши студенти не треба да иду у свет, али треба и да се врате. Они су ти који којима припада будућност. Ми треба да им укажемо поверење, јер без поверења добијамо експлозију закона од којих многи мало коме требају – рекао је Арсенијевић.

Поздрављајући присутне званице, председник Србије је „посебно захвалио” ректору Арсенијевићу. Јасно показујући да му се његов говор није допао, Николић је Арсенијевића замолио да „разради своје тезе” и тако полемику одложио за неку другу прилику.

Наводећи да је прошло 40 година од оснивања Универзитета у Крагујевцу, као и 178 година од оснивања Лицеја Књажества Сербскога, председник Србије је нагласио да су ове две институције „међусобно повезане и испреплетане заједничком мисијом о напредној држави”.

– Једна је настала као стуб стварања модерне српске државе, а друга као одговор на светске трендове у високошколском образовању пре четири деценије. Није само Крагујевац заједнички именитељ Лицеја и данашњег Универзитета, већ је то пре идеја о разлозима због којих свака држава, која држи до себе и своје будућности, оснива високошколске установе и неуморно помаже њихов развој – казао је Николић.

Универзитет у Крагујевцу основан је 1976. година, а први факултети у овом граду, Машински и Економски, почели су радом 1960. Данас Универзитет у Крагујевцу броји 12 факултета који су смештени у шест градова, осим у Крагујевцу, још у Чачку, Јагодни, Ужицу, Краљеву и Врњачкој Бањи. На факултетима Универзитета у Крагујевцу увек је присутно готово 20.000 студента којима наставу и вежбе држи око 2. 000 професора, сарадника и истраживача. Зато је ова високошколска установа, како се могло чути, предводник развоја и интегративни симбом централне Србије.