Битка за расподелу пара

Ниш – Ударио у Нишу ових мајских дана „тук на лук”, ударили професионалци на професионалце у медијској сфери, повела се тешка и рововска борба за место под сунцем. Још више, чини се, води се права битка за власт и превласт, за што већи утицај и, као што увек бива, за новац и „комад (горког) новинарског хлеба”.

Све је почело чудним, а данас се већ може рећи и накарадним конкурсом за расподелу пара из нишког буџета за пројектно информисање. Док се у свим српским градовима и срединама кукало да се мало пара издваја за ову област, у Нишу је настала вика и повика због много пара за информисање!

Конкурс о којем је реч расписан је за поделу близу 100.000.000 динара (сто милиона динара) за локалне медије.

Уследили су протести и незадовољство. На једној страни говорило се да је то превише пара и да уместо за медије треба издвајати за много тога што граду више треба. На другој, како је унапред припремљен „списак” подобних медија за које су паре намењене и да неће бити за све, а на трећој да је скоро дупло више новца него прошле године планирано како би власт, која одређује висину издвајања из свог буџета и „стручну комисију” за расподелу, остварила потпуни утицај на плану информисања.

Када се сазнало, како су објавили медији који су потпуно заобиђени у предлогу за расподелу, да је велика сума новца планирана за само „одабрана” средства информисања, кренула је лавина оптужби да власт планира да плаћа само послушне редакције и новинаре. Одмах после таквих оптужби сви чланови „стручне комисије” поднели су оставке, а конкурс је поништен.

Истога дана када је први конкурс поништен, расписан је нови. А због настале буке и незадовољства, заказана је и трибина коју је организовао Локални антикорупцијски форум (ЛАФ) и на којој је требало да се разговара само о начину расподеле новца из нишког буџета за пројектно суфинансирање информисања. Пре скупа најављеног на велика звона формиране су „две колоне” – једна од незадовољних (и заобиђених на првом конкурсу) медија, друга од наводно повлашћених. И, догодило се „баш све како се очекивало” – из власти нико није дошао на трибину, а представници како се непрестано понављало „одабраних” или „послушних” медија током скупа су по „директиви” својих власника и шефова напустили салу.

Оставили су иза себе вероватно и тренутно највећу дилему – ко кога у Нишу више подржава: власт поједине, како се и даље говори „одабране и послушне” медије, или ти медији градску власт?

Огласио се Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) који је у свом саопштењу навео „да је стање у нишким медијима испод нивоа објективног, чињенично заснованог, вишестраног и дијалошког извештавање које гарантује објективно остваривање права и слободе грађана Ниша”. Посебно се додаје „да таквом стању доприноси стање прекаријата међу новинарима, за шта су криви власници медија”. Закључено је „да су новинари који су отишли са скупа уместо да се укључе у борбу за своја и за права оних који их плаћају, а то су грађани Ниша, стали уз своје газде, који их држе у прекаријату, што је јединствен случај”.

Већ сутрадан новинари и други запослени у „оптуженим” медијима организовали су „тихи” протест у центру Ниша на којем су рекли „да су трибину ЛАФ-а напустили због тога што не пристају на етикетирање од стране појединих медија и организација, који против њих воде хајку”. Посебну су истакли „да медијски радници четири нишке телевизије: Белами, Зона плус Нишке телевизије и Коперникус, као и новинари „Народних новина”, јединог дневног листа испод Београда, и више независних продукцијских кућа, не желе више да пристају на једностране, генерализоване, неосноване и злонамерне квалификације у којим се називају „режимским новинарима” и „службеницима” локалних медија”, али и „да више неће трпети понижавања од стране појединих интернет портала и њихових заштитника из Београда”.

Шта рећи после свега када су у Нишу медији дефинитивно подељени и то онако како се у круговима власти најчешће говори, на „наше” и на оне који нису – али биће „наши”, јер „пара врти где бургија неће”. После повлачења државе из медија осим борбе за утицај помоћу новца овај новизмишљени систем направио је ринг за приватне власнике и у њему је почела огорчена борба за опстанак и голи живот. Јер је, ту нема дилема, тај новац изгледа и једино могућ у условима када нема фер тржишта поготову за оне мале и медије ван Београда. За све у унутрашњости  остају мрвице од којих се тешко, или чак и не може живети.

Да ли се око тих мрвица треба побити?

Зна се да н а медијској сцени нема фер игре. Као и да ће приватни власник медија ако заигра фер пропасти. А тада се нико неће насекирати. Јер, баш је нишка медијска сцена најбољи пример пропадања – нема више Радио Ниша, нема Телевизије 5 и многих других медија. Да ли се ико данас запита где су некада запослени у њима, да ли и шта раде, од чега живе? То никога није брига. Као што никога не дотиче чињеница да је на нишкој медијској сцени реч само о борби за материјални и социјални статус новинара, који раде и живе с надом да ће (им) бити боље.

Можда треба признати да је, пошто државе више нема у медијима, у Србији одлучено да се сва јаја држе у истој (приватној) корпи.

А народна изрека каже супротно – никада сва јаја на једном месту…