Хрватска диже рампу са поглавља 23

После двомесечне блокаде први пут је стигла најава да би Хрватска могла да подигне рампу са поглавља 23 у преговорима Србије са Европском унијом. „Сматрам да смо близу решења”, изјавио је министар спољних и европских послова Миро Ковач на питање Танјуга да ли се може очекивати отварање поглавља 23 у преговорима са Србијом до краја јуна, како је планирано.

Ковач је у ексклузивном интервјуу Танјугу у Бриселу рекао да Хрватска делује конструктивно и позитивно и да је оптимиста када је реч о проналажењу решења за отварање поглавља 23 у приступним преговорима Србије.

Ковач је оценио да Хрватска делује „позитивно” када је реч о отварању поглавља 23 са Србијом, а на питање када ће Хрватска одблокирати отварање овог поглавља, нагласио је да званични Загреб са Европском комисијом, холандским председавањем Саветом ЕУ и земљама чланицама тражи решење како би се наставио процес преговора у случају Србије. „Лично сам оптимиста и мислим да ћемо наћи то решење. Хрватска је врло позитивна и делује конструктивно”, изјавио је Ковач.

Шеф хрватске дипломатије каже да се не сећа да је икада неко у Србији или некој другој земљи прозивао земље које су заиста прве правиле блокаде када је Србија формално почела преговоре у ЕУ. „То је било у јануару 2014. године, а прва два поглавља отворила је тек децембру 2015. године. Никада нико није постављао питање зашто је Србији било потребно две године да почне да преговара. Сада када још нема никаквих одлука о поглављу 23, Хрватска се у неким медијима у Србији сваки дан прозива. Нема потребе за тим”, изјавио је Ковач на маргинама Савета министара у Бриселу.

Министар спољних послова Хрватске сматра да је Хрватска најбољи пријатељ свим земљама југоисточне Европе – и Србији и БиХ и Црној Гори и Македонији и Албанији и Косову. „Хрватска те земље најбоље познаје и имамо највећи интерес да се те земље се приближе чланству у ЕУ. Јасно, при томе се морају испуњавати критеријуми и треба научити процес – што значи да треба преговарати са свима, уважавати критеријуме, радити и прилагодити се”, каже Ковач.

Када је реч о односима нове владе Хрватске са Србијом, министар спољних послова Хрватске каже да очекује да нова српска влада буде проевропски оријентисана. „Наша жеља ће бити да се успоставимо партнерске, дугорочно пријатељске, односе. За то ће бити потребна једна здрава основа, рационална подлога”, навео је.

Морамо, указао је, решити питање наслеђа рата и истаћи да постоје добре ствари у односима између Хрватске и Србије. Рецимо, економски односи и односи у цивилном друштву се добро развијају. „Политичке ствари ћемо решити дијалогом”, казао је Ковач.

Министар спољних послова Хрватске каже да се већ договорио са српским колегом Ивицом Дачићем да посети Србију, ако, како је рекао, тај позив буде и даље отворен након формирања нове српске владе.

Поводом ове Ковачеве изјаве да се ствари крећу у добром правцу кад је реч о отварању поглавља 23, министарка задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић за „Политику” каже: „То звучи добро, али док то не буде формализовано, не бих много коментарисала.”

Хрватска блокада на европском путу Србије постављена је 18. марта ове године, када је тамошње министарство спољних и европских послова саопштило да за отварање поглавља 23 Србија претходно мора да испуни одређене услове – укидање закона у универзалној јурисдикцији за ратне злочине, гарантовање места хрватској мањини у српском парламенту и потпуна сарадња са Хагом. Иако су све земље у радној групи за проширење, која се често састаје, биле за отварање овог поглавља, хрватски представник преносио је да још нема став званичног Загреба.

Да је решење близу, могло се наслутити и из одговора које је „Политика” претходно добила из амбасаде Холандије у Београду. „Холандија снажно подржава Србију на путу у Европску унију”, речено нам је на питање да ли је тачна информација која се појавила у овдашњој штампи да би и Холандија, после одлуке да се Хашком трибуналу не изручи троје чланова СРС, могла блокирати Србију у поглављу 23 и тиме се придружити Хрватској.

У одговору холандске амбасаде је, истовремено, указано и да отварање поглавља „зависи од тога да ли ће Србија испунити одређене услове и од сагласности 28 земаља чланица”.

На питање шта ће се догодити са поглављем 24 (које се тиче правде, слободе и безбедности, а за које је раније постигнута сагласност за отварање) ако до краја јуна не би било отворено поглавље 23 и да ли ће та два поглавља бити отварана у пакету, из амбасаде су рекли да се надају да ће бити могуће отворити ова поглавља током њиховог председавања и да Холандија током свог председавања ЕУ помаже да се то догоди.

Имајући у виду назнаке да би Хрватска, после два месеца, могла да подигне рампу са поглавља 23, подсетимо да Европски савет треба 28. јуна да расправља о проширењу. Тада би могло и да се обави „добитно извлачење” за Србију. До тада има довољно времена и за технички посао у вези са израдом заједничке преговарачке позиције ЕУ за 23. поглавље.