Hrvatska diže rampu sa poglavlja 23

Posle dvomesečne blokade prvi put je stigla najava da bi Hrvatska mogla da podigne rampu sa poglavlja 23 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom. „Smatram da smo blizu rešenja”, izjavio je ministar spoljnih i evropskih poslova Miro Kovač na pitanje Tanjuga da li se može očekivati otvaranje poglavlja 23 u pregovorima sa Srbijom do kraja juna, kako je planirano.

Kovač je u ekskluzivnom intervjuu Tanjugu u Briselu rekao da Hrvatska deluje konstruktivno i pozitivno i da je optimista kada je reč o pronalaženju rešenja za otvaranje poglavlja 23 u pristupnim pregovorima Srbije.

Kovač je ocenio da Hrvatska deluje „pozitivno” kada je reč o otvaranju poglavlja 23 sa Srbijom, a na pitanje kada će Hrvatska odblokirati otvaranje ovog poglavlja, naglasio je da zvanični Zagreb sa Evropskom komisijom, holandskim predsedavanjem Savetom EU i zemljama članicama traži rešenje kako bi se nastavio proces pregovora u slučaju Srbije. „Lično sam optimista i mislim da ćemo naći to rešenje. Hrvatska je vrlo pozitivna i deluje konstruktivno”, izjavio je Kovač.

Šef hrvatske diplomatije kaže da se ne seća da je ikada neko u Srbiji ili nekoj drugoj zemlji prozivao zemlje koje su zaista prve pravile blokade kada je Srbija formalno počela pregovore u EU. „To je bilo u januaru 2014. godine, a prva dva poglavlja otvorila je tek decembru 2015. godine. Nikada niko nije postavljao pitanje zašto je Srbiji bilo potrebno dve godine da počne da pregovara. Sada kada još nema nikakvih odluka o poglavlju 23, Hrvatska se u nekim medijima u Srbiji svaki dan proziva. Nema potrebe za tim”, izjavio je Kovač na marginama Saveta ministara u Briselu.

Ministar spoljnih poslova Hrvatske smatra da je Hrvatska najbolji prijatelj svim zemljama jugoistočne Evrope – i Srbiji i BiH i Crnoj Gori i Makedoniji i Albaniji i Kosovu. „Hrvatska te zemlje najbolje poznaje i imamo najveći interes da se te zemlje se približe članstvu u EU. Jasno, pri tome se moraju ispunjavati kriterijumi i treba naučiti proces – što znači da treba pregovarati sa svima, uvažavati kriterijume, raditi i prilagoditi se”, kaže Kovač.

Kada je reč o odnosima nove vlade Hrvatske sa Srbijom, ministar spoljnih poslova Hrvatske kaže da očekuje da nova srpska vlada bude proevropski orijentisana. „Naša želja će biti da se uspostavimo partnerske, dugoročno prijateljske, odnose. Za to će biti potrebna jedna zdrava osnova, racionalna podloga”, naveo je.

Moramo, ukazao je, rešiti pitanje nasleđa rata i istaći da postoje dobre stvari u odnosima između Hrvatske i Srbije. Recimo, ekonomski odnosi i odnosi u civilnom društvu se dobro razvijaju. „Političke stvari ćemo rešiti dijalogom”, kazao je Kovač.

Ministar spoljnih poslova Hrvatske kaže da se već dogovorio sa srpskim kolegom Ivicom Dačićem da poseti Srbiju, ako, kako je rekao, taj poziv bude i dalje otvoren nakon formiranja nove srpske vlade.

Povodom ove Kovačeve izjave da se stvari kreću u dobrom pravcu kad je reč o otvaranju poglavlja 23, ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović za „Politiku” kaže: „To zvuči dobro, ali dok to ne bude formalizovano, ne bih mnogo komentarisala.”

Hrvatska blokada na evropskom putu Srbije postavljena je 18. marta ove godine, kada je tamošnje ministarstvo spoljnih i evropskih poslova saopštilo da za otvaranje poglavlja 23 Srbija prethodno mora da ispuni određene uslove – ukidanje zakona u univerzalnoj jurisdikciji za ratne zločine, garantovanje mesta hrvatskoj manjini u srpskom parlamentu i potpuna saradnja sa Hagom. Iako su sve zemlje u radnoj grupi za proširenje, koja se često sastaje, bile za otvaranje ovog poglavlja, hrvatski predstavnik prenosio je da još nema stav zvaničnog Zagreba.

Da je rešenje blizu, moglo se naslutiti i iz odgovora koje je „Politika” prethodno dobila iz ambasade Holandije u Beogradu. „Holandija snažno podržava Srbiju na putu u Evropsku uniju”, rečeno nam je na pitanje da li je tačna informacija koja se pojavila u ovdašnjoj štampi da bi i Holandija, posle odluke da se Haškom tribunalu ne izruči troje članova SRS, mogla blokirati Srbiju u poglavlju 23 i time se pridružiti Hrvatskoj.

U odgovoru holandske ambasade je, istovremeno, ukazano i da otvaranje poglavlja „zavisi od toga da li će Srbija ispuniti određene uslove i od saglasnosti 28 zemalja članica”.

Na pitanje šta će se dogoditi sa poglavljem 24 (koje se tiče pravde, slobode i bezbednosti, a za koje je ranije postignuta saglasnost za otvaranje) ako do kraja juna ne bi bilo otvoreno poglavlje 23 i da li će ta dva poglavlja biti otvarana u paketu, iz ambasade su rekli da se nadaju da će biti moguće otvoriti ova poglavlja tokom njihovog predsedavanja i da Holandija tokom svog predsedavanja EU pomaže da se to dogodi.

Imajući u vidu naznake da bi Hrvatska, posle dva meseca, mogla da podigne rampu sa poglavlja 23, podsetimo da Evropski savet treba 28. juna da raspravlja o proširenju. Tada bi moglo i da se obavi „dobitno izvlačenje” za Srbiju. Do tada ima dovoljno vremena i za tehnički posao u vezi sa izradom zajedničke pregovaračke pozicije EU za 23. poglavlje.