Поплава и накнада

Ко је регистровао газдинство а њива и башта су му током мартовских поплава били под водом – добиће од државе 12.000 динара по хектару. Таквих је на подручју града Краљева 803, али накнаду је затражило још 862 овдашња пољопривредника, која нису регистровала своја домаћинства. Џаба што су имали исту или још и већу штету и што катастарским папирима доказују да су власници тих имања – у регистратору их нема, па ни на списку за државну помоћ. Многи од њих су се жалили градској комисији па је градоначелник Краљева Томислав Илић, како тврди, покушао код ресорног министарства да ту неправду исправи, али неуспешно. Пропис је такав и мора се поштовати.

У бројним жалбама краљевачких пољопривредника поставља се питање како је свих 175 власника кућа и 141 власник помоћних објеката добио помоћ од 120.000 до 240.000 динара – а нису „регистровани”. Јесу и они претрпели штету и не споре незадовољни пољопривредници да треба да добију накнаду, али како је њима одобрен и већ исплаћен новац, а више од половине тих објеката није легално саграђено. Већина власника нема „регистроване” куће а влада им је, доносећи уредбу о накнадама, прогледала кроз прсте.

Има и власника њива који су регистровали домаћинства и добиће накнаду, али су опет незадовољни. Поменути износ по хектару углавном је намењен како би после повлачења воде обновили сетву. Много је оних са овог подручја који немају ни шта да посеју јер су остали без тридесет, четрдесет ари њиве. Добар део тих поседа однела је Западна Морава или су сада на клизиштима па им 12.000 по „несталом” хектару није ни помоћ ни утеха.

Незадовољни су и привредници, јер је прописано да помоћ од 250.000 до 700.000 динара могу добити фирме које су оштећене, али само ако запошљавају до 50 радника. Остали већи и значајнији, макар да су и милионе изгубили у потопљеним машинама, немају право на накнаду. Ваљда се сматрало да су се они већ заимали па ће се сами и опоравити.

На крају држава и нема обавезу накнаде ове штете већ то у развијенијим земљама чине осигуравајуће куће. Да би и код нас то било прихваћено – ваља регресима за осигурање на то подстицати.

И било је прошле године таквих подстицаја на подручју Краљева, па је осигураницима из буџета намириван цео износ. У овом случају је то знатно умањено, налогом надлежног министарства да се осигурање може регресирати само из једног извора а не и из републичког и локалног буџета.

Добро је што се ове године на подручју Краљева улаже у превентивну заштиту од поплава па се на обали Западне Мораве гради заштитни бедем у који ће држава уложити око 50 милиона динара. Значи, вишеструко мање него на име досадашњих свота за накнаду штета од поплава, то јест од оне суме коју је минулих година однела набујала река.