Егзотични кактус

Кактуси су биљке из породице Cactaceae. То су бодљикаве јастучасте трајнице које се одлично супротстављају суши захваљујући сочном и меснатом саставном ткиву. Деле се на кактусе и сукуленте. Назив сукулент односи се на сваку биљку сочног ткива стабљике и лишћа, а често и корена, које задржава влагу и омогућује биљци нормалан развој у сушна времена.
Кактуси изворно потичу готово искључиво из Новог света, Америке (Северне, Средње и Јужне са суседним острвима). Данас се распростиру од Канаде (где расту зимоотпорне врсте) преко Мексика све до јужних подручја Чилеа. Налазимо их и у високим планинским пределима (у Андима чак и на висинама од 4000 метара) и у негостољубивим каменим пустињама, где готово ни једна друга биљна врста не може да опстане.

Данас познајемо око 120 родова с неколико стотина врста. На пример, само из рода Mammilaria описано је око 350 врста, од којих је њих 220 још 1970. године било непознато. Род Opuntia обухвата око 300 врста. Постоји преко седам хиљада врста кактуса. Егзотиком пронашли су своје место код љубитеља цвећа. Постоје чак и клубови њихових обожаватеља.

Cereus peruvianus (ступасти перувијански кактус) врло је цењена и позната врста кактуса који каткад зна достићи велику висину, чак неколико метара с пресеком стабла и до 15 центиметара. У природи цветају, али као мала собна биљка цвет се готово никада не појављује. Cereus је један од најједноставнијих кактуса. Размножава се сејањем и резницама. Сетвом се размножава тако што се саксија напуни фино просејаном песковитом земљом, а семе се посеје тако да дође непосредно под површину земље. Саксија се затим покрије стаклом, па новинским папиром ради пригушења светлости. Када се појаве младе биљке, стакло и папир се уклањају. Нове биљке се даље узгајају одвојено у малим саксијама, а ако добро напредују потребно их је пресадити у већу саксију. Зими не тражи много воде. Довољно га је залити једном у три недеље, док лети подноси више воде. Ако га пресађујете најбоље је да то урадите у рано пролеће.

Једно од најчешћих питања односи се на начин заливања кактуса. Већина кактуса преко зиме живи у стадијуму мировања, уколико их мало или уопште не заливамо. Исто тако и биљке у просторијама с централним грејањем траже влагу, јер у противном долази до смежуравања стабљика и лишћа. Већина кактуса ће преживети зиму ако им се омогући температура од 4-5 степени Целзијуса. Мишљење, да су кактуси биљке којима није потребна вода није тачно. За заливање је најбоља кишница, али ретко смо у могућности да сакупимо довољне количине.

Савети за заливање: биљке у глиненим саксијама у пролеће и јесен 7-10 дана, а у лето 4-5 дана.

Ови подаци вреде у случају када је температура од 21 до 27 степени Целзијуса у пролеће и јесен, а преко 35 степени целзијуса лети.