Црна листа за мајсторе стечајева

Годинама чекан „закон против мајстора стечајева и других превараната”, примењиваће се од 1. јуна. Званични назив му је: Закон о централној евиденцији привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији за привредне регистре (АПР).

Овај пропис обавезује надлежне органе: судове, Народну банку Србије, Пореску управу и инспекције да АПР-у достављају имена овлашћених лица у предузећима и предузетника против којих су изречене казне зато што су злоупотребили права из своје надлежности. Подаци о правним лицима, односно предузећима, биће јавно доступни на сајту АПР, као и основ уписа у евиденцију, кажу у овој агенцији. Када је реч о физичким лицима, дакле предузетницима, неки подаци биће јавни, док они из казнене евиденције неће бити доступни, што је у складу са Законом о заштити података о личности или другим законом којим су означени као тајни податак.

– На основу добијених података, АПР ће водити централну евиденцију свих мера надлежних органа изречених према одговорним лицима која обављају неку привредну делатност – објашњавају у овој државној служби. – Реч је о ороченој забрани рада, што укључује и забрану располагања новчаним средствима, или вршења дужности у предузећима или код предузетника. Изреченим казнама „бизнисмени” склони преварама привремено ће остајати и без овлашћења, лиценци, дозвола и одобрења за рад. Све ове забране и мере временски су ограничене.

Једна од честих превара је кад власник свесно презадужи фирму, па је намерно гурне у стечај, али претходно оснује нову, по правилу, на туђе име. Тако избегне да плати све што дугује – преузету робу, држави порез, а запосленима плате и доприносе.

Према речима Драгољуба Рајића, консултанта Мреже за пословну подршку, само у периоду од 2018. до 2014. године такозване фиктивне фирме, често без и једног запосленог, оштетиле су више од 19.500 предузећа и предузетника. Легално регистровани преваранти гасили су своје презадужене фирме, а да претходно нису платили преузету робу и услуге, наневши тако савесним партнерима штету од око 255 милиона евра. Оштећени су их пријављивали полицији и тужили, али је само 2,8 одсто успело да надокнади причињену штету, каже Рајић. Није склон веровању да ће примена Закона о централној евиденцији привремених ограничења права лица регистрованих у АПР брзо повећати сигурност у пословању.

– Примена овог закона пружиће још једну могућност да се провери какав је потенцијални партнер само под условом ако успостављена евиденција буде јавна и бесплатно доступна, као што је то случај у Немачкој – сматра Рајић. – Али, ако не буде донет нови Закон о рачуноводству, ни овај „закон о централној евиденцији превараната” неће нам много помоћи.  Послодавци од 2013. лакше сакривају малверзације зато што приказују лажне податке о резултатима пословања и стању фирме. У Србији фирма може да се региструје за 100 динара, неограничено може да се задужује и да прави губитке, а повериоци не могу да се наплате личном имовином власника. Поред тога, преваранти су све маштовитији. Сада беже на Косово и тамо региструју фирме.

Сваком гашењу фирме или промени њеног седишта, сматра Рајић, мора да претходи детаљна провера колико је задужена. Ако је гашењу фирме претходило велико задуживање, онда је ја јасно, каже, да је власник имао намеру да вара и такви покушају морају ригорозно да се кажњавају.

„Политика” је недавно објавила да су од априла 2013. до истог месеца 2016. укупна дуговања блокираних предузећа и предузетника повећана са 142,7, на 292 милијарде динара. Баш због растуће неликвидности, каже Рајић, и они који савесно послују отворе нову фирму, за случај да им постојећој запрети блокада рачуна зато што не могу да наплате потраживања „јер мора од нечега да се живи”.

Директор АПР Звонко Обрадовић је пре годину и по дана, најављујући овај закон, изјавио да ће се он односити и на привредне субјекте чији су пословни рачуни у блокади „зато што се региструје нови бизнис при чему оставља постојећу компанију у проблемима, а отвара нову и на њу преноси пословање.” У том случају, како је рекао, забрана рада не би трајала дуже од 60 дана, али се од таквог решења у донетом „закону о дисквалификованим лицима” одустало.